Izazovi vožnje autoputem

Dolazi leto, popuštaju mere, kolone automobila opet će jezditi našim putevima. Mreža autoputeva nikad veća. Zbog visoke prosečne brzine, automobilske nezgode koje se dešavaju na tim deonicama su daleko opasnije. Putovanje autoputem može biti i prilično stresno ako se vozite u nepoznatoj državi ili regionu, a posebno ako do cilja morate da promenite nekoliko takvih.

Savet vozačima je da voze po propisu, pridržavaju se ograničenja brzine, drže potreban razmak, a prilikom preticanja, obvezno koriste migavac kada želite da promene traku.

Nemojte voziti prebrzo i levu traku (ili trake) koristite samo kada pretičete.

Vozači bi trebalo da održavaju minimalni razmak u dužini puta, kojeg vozilo, s tom brzinom, pređe za dve sekunde. Pri 100 km/č to iznosi 55,6 metara, pri 130 km/č to je 72,2 m, a pri 150 km/č 83,3 metra. Toliko rastojanje je bezbedno ako se uzmu svi faktori u obzir, dužina zaustavnog traga prilikom kočenja, reakcija na nepredviđenu situaciju… U slučaju vlažnog kolovoza, duplirajte to rastojanje.

Isplanirajte na vreme kada ćete se uključiti i isključiti sa autoputa. Na taj način vam se neće desiti da morate brzo da reagujete kad naiđete na željeno uključenje ili isključenje. Ako vidite da ćete promašiti skretanje, nemojte da pokušavate da izvedete neki rizičan manevar, jer to može dovesti do saobraćajne nesreće. Nastavite do sledećeg isključenja i vratite se.

Povremeno i često bacajte pogled u retrovizore. Ovo je posebno bitno kada se krećete po autoputu s tri ili više traka. Kada želite da preteknete neko vozilo, prvo se uverite da iza vas, u preticajnoj traci ne ide drugo vozilo daleko brže od vas i čiju brzinu ne možete da procenite.

Posebnu pažnju obratite na deonicama koje prolaze kroz ili oko većih gradova, jer je tu saobraćaj intenzivniji. S druge strane, "prazan" autoput može da "uspava" vozača. Neobavezan razgovor s putnicima može pomoći u tim situacijama.