Trijumf Đokovića i cele organizacije

Proleće međunarodnog tenisa u Beogradu dobilo je puni smisao poslednjeg dana, pobedom Novaka Đokovića u finalu drugog ATP turnira na terenima Teniskog centra „Novak”. Nije merilo to što je turnir bio najniže serije 250, ni što je protivnik u finalu bio 255. igrač sveta Aleks Molčan. Đokovićeva pobeda od 6:4, 6:3, posle 90 minuta uzbudljive borbe, pretvorila je finale i njegovu 83. titulu u karijeri u pravi praznik našeg tenisa, u kojem početak, sredinu i kraj već duže od 15 godina drži isti velikan svetskog sporta, nošen nepresahlom željom da njegovi uspesi nadahnjuju sve druge u Srbiji.

Samo finale sa Đokovićem i samo njegova pobeda u tom finalu, mogli su da opravdaju, a na kraju i jesu, značaj čak tri međunarodna turnira u Beogradu (prvi ženski i prvi put dva muška u jednoj godini) tokom dva meseca, ali i rizičnu odluku našeg asa da dan uoči početka grend slem turnira na Rolan Garosu igra u svom gradu.

U pomoć je pritekao sunčani dan, a šlag na slavljeničkoj torti bili su gledaoci, na dosad najispunjenijim tribinama stadiona na Dorćolu. Kao retko kada, publika je bila izuzetno važna. Pre svega, kao glasnik povratka u normalnost posle 15 meseci karantinske otuđenosti – i sportista i svih drugih. Konačno su tribine podsetile na nekadašnje teniske, sa mnogim poznatim sportistima, javnim ličnostima, mladim talentima i njihovim porodicama, pa i gostima iz drugih gradova, uz transparente i jednu razvijenu zastavu podrške Novaku Đokoviću iz Bugarske.

Finalni meč nije bio jednostran. Mladi Slovak je osvojio simpatije publike, ali i zabrinuo je, hrabrom i energičnom igrom od samog početka. Odmah je došao do brejka i odmah primorao vodećeg tenisera sveta da prebaci u višu brzinu, ali gledali smo na delu potvrdu pravila da je protiv favorita najteže dobiti poen posle brejka, na svoj servis.

Čak četiri puta je Molčan oduzimao gem na servis Đokovića u ovom meču, a ni jednom nije uspevao da „potvrdi” brejk. Svestan da je u ovom finalu u sporednoj ulozi, na kraju se zahvaljivao publici što je ponekad aplaudirala i njegovim poenima, a voditelj je izrekao utisak mnogih, da je Molčan za ovih nedelju dana u Srbiji postao „najomiljeniji Slovak posle Marjana Vajde”. Fantastičan je to bio rezultat za tenisera koji je sa 23 godine u Beogradu proslavio prvu pobedu na ATP turnirima i odmah od kvalifikacija stigao do finala, a na svetskoj listi skočio više od 70 mesta.

Ipak je juče slavljenik mogao da bude samo jedan. Napunivši stadion, osvojivši pehar, zaokružio je ono što je silno želeo prošle godine na „Adria turu” i prošlog meseca na Otvorenom prvenstvu Srbije, ali su u oba slučaja emocije i pritisak želje pred svojima nadjačali njegovo majstorstvo, bez obzira kako to neobično zvuči.

Đoković odavno ne sakuplja pehare sa manjih turnira kao što je bio ovaj beogradski. Više od dve trećine čine oni najvažniji, sa grend slem turnira, završnih ATP turnira osmorice i mastersa, po čemu je najuspešniji u profesionalnoj eri. Ipak je ovaj dorćolski bio značajniji od mnogih većih.

Najpre, zato što je njime opravdao značaj Beograda i njegovog turnira na svetskoj teniskoj mapi. Đoković je brend, tamo gde pobeđuje najbolji na svetu manje je važno kada nema ostalih iz prvih deset. Njegovo učešće na oba ovogodišnja turnira znači da će sledeće godine i drugi iz vrha želeti da dođu u njegovu zemlju, na turnir koji je proslavio.

Pa, opet, samo učešće nije bilo dovoljno, morao je i da pobedi da bi opravdao svoju odluku o ovakvim pripremama za Pariz i puna srca na kraju svog govora viknuo:

– Idemo na titulu na Rolan Garosu!

Bilo je to dovoljno ubedljivo da mu poveruju i oni koji su sumnjičavo ocenjivali njegovu igru protiv trojice protivnika izvan najboljih sto. Ako Đoković kaže da je zadovoljan ovakvim emotivnim pripremama, nema razloga da mu se ne veruje. Najpre se našalio na račun malo očekivanih rivala iz Slovačke, u polufinalu i finalu, Martina i Molčana:

– Imao sam sreće što mi je Slovak trener pa mi je dao taktiku za polufinale i finale. Šalu na stranu, hvala pre svega vama gledaocima što ste ulepšali ovaj dan i dali nam polet. Moram da priznam da sam mislima već bio u Parizu i da mi nije bilo lako. Na žalost, pre mesec dana sam izgubio polufinale, što mi je bio dodatni motiv da ponovo igram. Nisam se pokajao zbog te odluke, bila je ispravna. Najdraže mi je zbog toga što je dozvoljeno prisustvo publike, prošlo je mnogo vremena otkako sam igrao pred svojima. Dobar je osećaj izaći iz „balona” u kojima se igraju turniri u vreme karantina, uživam sa prijateljima i porodicom, sve mi to mnogo znači.

Nije beznačajno ni to što je vodeći na svetskoj listi u Beogradu uvećao svoju prednost za dodatnih 250 poena i sada drugoplasiranom Danilu Medvedevu ponovo odmiče više od 1.500 poena, a Rafaelu Nadalu blizu 1.700.