Ničiji ili nečiji kandidat

Valjda zato što je na Savetu univerziteta dobro predstavio svoj program kojim je „konkurisao” za mesto rektora, kao uostalom i njegova koleginica, sadašnja rektorka Ivanka Popović, pa je to predstavnicima medija bilo dovoljno, novoizabranog čelnika Univerziteta u Beogradu (UB), Vladana Đokića, poslenici javne reči dočekali su po izlasku iz sale bujicom pitanja sasvim druge prirode. Pre svega o njegovoj vezi s vlašću.

Na to je on odmah uzvratio da su ga izabrali članovi akademske zajednice, predstavnici studenata, akademici i – da nije bio ničiji kandidat. Stigao je i da ponovi kako vrlo složen sistem sa 42 raznorodne članice – 31 fakultet i 11 instituta – može da se očuva pod istim krovom, uz poštovanje njihovih specifičnosti i različitosti. Nasuprot dosadašnjoj centralizaciji, kaže.

Ako je već bio „ničiji kandidat”, za profesora Vladana Đokića se teško može reći da je urbanista bez si-vija ili šire gledano čovek struke bez korena. Njegov otac, arhitekta Aleksandar, bio je jedan je od najznačajnijih predstavnika svoje generacije s dugačkim spiskom zdanja i naselja koje je osmislio. I profesorov brat, takođe arhitekta, imao bi čime da se pohvali, a možda će se neko od četvoro njegove dece opredeliti za arhitekturu.

Vladan Đokić nije čovek koji će svakog dana nešto izjavljivati, kaže ne spada u takve. Čak ni kada bude u zgradi Rektorata na Studentskom trgu. Postoji služba za to, obaveštavaće javnost o svemu, kao što će i sve druge službe biti na usluzi studentima i zaposlenima. S tim što profesor Vladan Đokić ozbiljno računa i na usluge budućeg menadžera Univerziteta u Beogradu, da obezbedi usavršavanja, projekte i naučne aranžmane.

Raspitujući se „kod onih koji profesora Đokića znaju”, u branši, pa i među akademcima, čuli smo da je uvek bio svoj, nikad poslušnik kad je bio mlađi, a njegovo profesionalno angažovanje oduvek je usmereno na urbanističko projektovanje, planiranje i takozvanu urbanu morfologiju. Magistrirao je u Los Anđelesu, doktorirao u Beogradu. Tri mandata je bio vrlo saradljivi prorektor za nastavu, tvrde kolege, potom i dekan na Arhitektonskom fakultetu u tri mandata, tokom koja su naši studenti dobili priliku da stiču znanja i praksu u Britaniji i Italiji. Na ispitima – korektan.

Zli jezici ne propuštaju priliku da podsete da je podržao „Beograd na vodi”. Kada smo ga pitali za solitere i kule na obali Save, rekao nam je da s „Beogradom na vodi” nema nikakve veze, da nije oduševljen ni kako to za sada izgleda, ali oni uporni kritičari ne odustaju. Podsećaju „da je 2014. imenovan u radnu grupu za stručnu kontrolu Nacrta prostornog plana područja posebne namene uređenja priobalja grada Beograda za projekat ’Beograd na vodi’, ali da nije prisustvovao sednici na kojoj je odlučeno da taj plan može da ide u dalju proceduru, čime je omogućen početak gradnje spornog kvarta”.

Profesor Vladan Đokić zna dobro koliko su arhitekte sujetne i „kompetentne za sve”, misleći na one koji svakodnevno sipaju primedbe na izgled glavnog grada. Ni on sam, kaže, ne podržava mnogo toga što je u Beogradu urađeno, pogotovo ne mesecima raskopane ulice. Ali ako bi birao ono čemu bi dao desetku, to je Trg republike, jer misli da bi takav trebalo da ima svaki veliki grad.