London smanjuje carine na srpske proizvode

Iako je Velika Britanija krajem prošle godine raskrstila s Evropskom unijom, pravila uvoza i izvoza proizvoda iz Srbije u ovu zemlju ponovo su ista kao i pre bregzita. Naime, 20. maja stupio je na snagu Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, koji je potpisan u aprilu. Tako je ukinuta carina od 20 odsto na srpske proizvode koja je plaćana četiri i po meseca.

Kašnjenje u ugovaranju pomenutog sporazuma još u februaru je kritikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je upozorio na posledice. „Zašto nismo na vreme ispregovarali sporazum s Velikom Britanijom o slobodnoj trgovini? Nismo znali da ide bregzit. Sada naše firme moraju da čekaju na to”, ukazao je tada predsednik. Dodao je da sa Velikom Britanijom imamo godišnju trgovinsku razmenu od 600 miliona evra, a da će se to što nismo imali sporazum odraziti negativno na BDP od 0,1 do 0,2 odsto.

Koje su posledice kašnjenja sporazuma znaćemo preciznije krajem godine, ali tokom prva tri meseca 2021. u Veliku Britaniju je izvezena roba u vrednosti od 86,9 miliona evra, što je za šest miliona više nego prošle godine. Uvoz u Srbiju vredeo je 50,7 miliona evra, što je za 10 miliona manje nego u istom periodu prethodne godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Da će ovaj dokument doprineti povećanju spoljnotrgovinske razmene, potvrdili su i u Privrednoj komori Srbije, koja je saopštila da će, zahvaljujući ovom dokumentu, kompanije iz Srbije zadržati poziciju respektabilnog dobavljača na zahtevnom tržištu Ujedinjenog Kraljevstva.

U razgovoru za „Politiku” profesor dr Mihajlo Rabrenović kaže da ovaj sporazum daje novo svetlo i nove podsticaje u odnosima Velike Britanije i Srbije, i to u više sfera. Ipak, naš sagovornik upozorava da njegovo parafiranje nije dovoljno. „Njime su nam otvorena mnoga vrata, a da li ćemo kroz njih proći, to zavisi i od nas. Za primenu ovog važnog sporazuma potrebno je da nadležna ministarstva, privredne komore i druge poslovne asocijacije aktivno učine više u predstavljanju potencijala privrednicima i preduzetnicima koji bi, takođe, trebalo da budu mnogo aktivniji na tom planu”, objašnjava Rabrenović, koji je bio savetnik za ekonomsku saradnju s Velikom Britanijom u Privrednoj komori Srbije.

Iskusni diplomata Zoran Milivojević smatra da je sporazum s Velikom Britanijom značajan pre svega zbog bilateralnih odnosa s ovom velikom svetskom silom. Velika Britanija je, podseća on, stalna članica Saveta bezbednosti i važno je da bilateralne odnose s ovom zemljom uredimo nakon njenog izlaska iz Evropske unije. „To je smisao ovog sporazuma koji ima ekonomsku dimenziju, ali je i njegov politički kontekst veoma važan”, kaže Milivojević.

Velika Britanija je na 21. mestu izvoznih destinacija Srbije, a na 24. mestu po srpskom uvozu. Zbog kulturnih i naučnih potencijala ove zemlje, privredne i finansijske moći trebalo bi da ova zemlja bude barem među prvih 20 trgovinskih partnera Srbije, smatra Mihajlo Rabrenović. Relativno nizak nivo privredne saradnje, dodaje, u potpunoj je suprotnosti sa činjenicom da ta zemlja ima veoma veliki međunarodni, diplomatski, politički i vojni rejting. Njene veze sa zemljama Komonvelta, koji okuplja 53 države, čine je respektabilnim poslovnim partnerom. Ipak, novi sporazum predstavlja snažan signal da naše dve zemlje stvaraju pravni okvir za unapređenje privredne saradnje. „Njegovo potpisivanje predstavlja i širi, sociološki fenomen, doprinosi poboljšanju međusobnih veza, koje su, u načelu, u usponu iako postoje i izazovi u pogledu pojedinih pitanja, kao što je status Kosova i Metohije”, napominje Rabrenović.

Značaj nedavno potpisanog sporazuma naglasila je i britanska ambasadorka Šan Maklaud, rekavši da se raduje što će videti kako više kompanija iz Velike Britanije napreduje u Srbiji i kako britansko znanje daje podsticaj ekonomskom razvoju naše zemlje.

Rabrenović podseća da se Velika Britanija nikada nije u potpunosti predala pravno-organizacionim načelima Evropske unije tokom 47 godina članstva u toj organizaciji. Za razliku od drugih zemalja, sačuvala je određeni stepen suvereniteta, što se videlo u zadržavanju funte kao sredstva plaćanja, ali i u činjenici da šengenska viza nije bila osnov za ulazak na njenu teritoriju. Odluka britanskog naroda da napusti EU je, kako navodi naš sagovornik, istorijska, a u postupku odlučivanja prevladali su argumenti da bi Velika Britanija trebalo da uđe u novu etapu.

U cilju potpune artikulacije svoje nove politike, Vlada Velike Britanije u martu je parlamentu predstavila svojevrsnu strategiju globalne Velike Britanije, koja predstavlja osvrt na ključna pitanja i nastojanje da se definiše njihova buduća uloga u složenom svetu u kome živimo. Zoran Milivojević ističe da će, nakon bregzita, ova zemlja imati potrebu da se ponovo potvrdi kao globalna sila. Milivojević podseća da je nekadašnja britanska premijerka Tereza Mej izjavila u Skoplju da će Velika Britanija nastaviti svoje aktivno prisustvo na Balkanu.

„Moramo računati da će britanska politika biti oslonjena i na tradiciju, ali i na stavove koji su primereni savremenim odnosima i njihovim interesima na ovim prostorima”, kaže Milivojević. On podseća da je britanska politika na Balkanu pre svega bila antiruska, pa nema sumnje da će oni nastaviti da se bore protiv ruskog uticaja na Balkanu, što će se svakako odraziti i na odnos sa Srbijom. Milivojević smatra da će Britanci pokušati da obnove svoj uticaj u Grčkoj i da će podržati Tursku upravo zbog njene antiruske politike na ovom prostoru. Takođe, insistiraće na podršci regiona interesima transatlantske zajednice, tačnije Zapada.

„Što se nas tiče, održavanje dobrih odnosa sa Britanijom veoma je značajno, ali ćemo imati zadatak da branimo svoj nacionalni interes kada je reč o Kosovu i Metohiji, evropskim integracijama i srpskom pitanju u regionu”, kaže Milivojević i dodaje da je reč o zemlji koja ima potencijal da vam pomogne, ali i da vam nanese štetu, što nikome ne odgovara. Antrfile

Razbiti famu o Britancima kao neprijateljima

Odnosi Srbije i Velike Britanije su imali značajne uspone, ali i povremene padove, posebno tokom bombardovanja 1999 godine, kada su prekinuti na kraći period. Međutim, Mihajlo Rabrenović smatra da bi trebalo da razbijemo famu o Britancima kao neprijateljima Srbije, koja se pojavljuje u određenim krugovima.

„Na Balkanu, kao i u nekim drugim tačkama u svetu, postoji sudar interesa raznih zemalja, tako da je, sa osloncem na savezništvu u dva velika svetska rata i brojnim svetlim primerima iz naše istorije, potrebno da potražimo zajedničke ciljeve i da se oko njih objedinimo, bar ponekad uviđajući i sopstvene propuste iz nekih ranijih vremena”, kaže naš sagovornik.

Diplomatski odnosi naše dve zemlje imaju istoriju dugu skoro 185 godina, podseća Rabrenović, a taj kontinuitet je veoma važan, pogotovo jer aktuelna vlast pokušava da održe dobre međunarodne odnose i sa Istokom i sa Zapadom.

Kada je u pitanju Velika Britanija, naš sagovornik smatra da je bregzit bio jedan od instrumenata da se obezbedi stabilan rast investicija, trgovine i pristupa strategijskim resursima. Postizanje ovih ciljeva, dodaje, odvija se u složenom istorijskom trenutku koji karakteriše izvesna stagnacija SAD, ali i razvoj Kine i rivalitet s Rusijom.

Stav Velike Britanije prema Srbiji manje je vezan za bregzit, a uglavnom je određen odnosom Srbije prema NATO integraciji i prema Rusiji. Profesor Džejms Ker-Lindzi sa Londonske škole ekonomije, podseća Rabrenović, smatra da će izlazak Velike Britanije iz EU uticati na njenu sposobnost da oblikuje odnose Srbije u vezi s Kosovom, ali će joj dati prednost da rešava druga važna regionalna pitanja, poput ilegalnih migracija i tranzita islamskih boraca s Balkana u Siriju.