Majski čas anatomije

U prošlom mesecu smo obeležili 41. godinu od smrti besmrtnog inženjera Babića, izumitelja bratstva i jedinstva, čiju večnu kuću obilazi samo poneki Slovenac, željan provoda na beogradskim splavovima. Pomenuti izum se više ne koristi, jer ga je vreme pregazilo.

U međuvremenu, „bande Njujorka” su se preselile, iz Crne Gore u Beograd, gde ih je peta kolona navijača dočekala kao najrođenije. Navijači su počeli od razbijenih glava do odsecanja istih, da je i predsednik, onako državnički dostojanstveno, održao na televiziji javni čas anatomije: od odrubljivanja glava, do odvajanja mesa od kostiju, mlevenja u mašini i pravljenja ćevapa. A sve u žaru najavljene borbe protiv kriminala.

Posle je isti taj šef vladajuće partije objasnio da u njoj, mislim partiji, neće biti odsecanja glava, već samo drugarska kritika. A drugarstva je sve više, jer je sve više drugova: pu, pu, SPAS za sve nas!

Moda je spas u Rusiji, jer sve režimske televizije ogorčeno pljuju po Evropskoj uniji, s posebnim osvrtom na Ameriku, pa je jedna od tih televizija postala Vojvodovizija. A Vojvoda, bivši direktor škole, i Toma Nikolić, bivši razredni starešina našeg regionalnog lidera, lepo su predlagali da budemo ruska gubernija. Možda Srbir. Pa neka vidi unija šta je izgubila.

Da su pobednici nad Milom čisti Srbi vidi se jer danas oči vade jedni drugima. Najčistijim Srbima kriv(okapić) je premijer, premijeru kriv Beograd, Beogradu svi koji ne misle kao što se misli ovde „na vodi”... A kad se dvoje svađaju, treći se koristi. Kad je korist u pitanju, Milo baš zna znanje.

Uskoro ćemo proglasiti pobedu nad koronom. Ne kao onu „veličanstvenu” nad NATO snagama, već istinsku. Došlo nam je „iz Kaknja u Zenicu”, pa se sve više građana vakciniše.

Hajde da i Srbi jednom pobede u junu.