Povučeni špijuni iz Praga i Moskve

Dok se Češka žali da je proterivanje njenih diplomata iz Moskve protivno Bečkoj konvenciji i poziva Rusiju da je skine sa spiska neprijatelja države, ova zemlja je proglasila personama non grata čak 123 člana ruske ambasade u Pragu i članove njihovih porodica.

Ruski čarter-avion odvezao je u ponedeljak poslednje članove osoblja ruske ambasade, okončavši, kako kažu češki zvaničnici, višedecenijsku praksu Moskve da koristi nesrazmerno veliku diplomatsku misiju u Pragu kao osnovu za „svoje špijunske aktivnosti”. Rojters je objavio da su Česi čarter-letovima ruske vlade u subotu i ponedeljak poslali kući 123 osobe iz ruske ambasade nakon što je proterano 18 zaposlenih koji su u aprilu označeni kao ruski špijuni.

Zvanična Moskva je potom odgovorila proterivanjem 20 diplomata i zaposlenih u češkoj ambasadi. Prema novom sporazumu, Rusija i Češka će ograničiti broj osoblja u diplomatskim predstavništvima na samo sedam diplomata i 25 ljudi koji će činiti pomoćno osoblje.

Posle objavljivanja optužbi da su ruski agenti podmetnuli eksplozije u dva skladišta s municijom i naoružanjem u Vrbjetici 2014. godine, što je dovelo do lančanog proterivanja ruskih diplomata iz baltičkih i istočnoevropskih država, u Pragu je pokrenuto pitanje čemu služi tako brojna diplomatska misija u njihovoj državi.

Mediji su tokom iznenadnog spora Praga s Moskvom prenosili izjave bivših čeških obaveštajnih zvaničnika koji su upozoravali da im je velika ruska ambasada već dugo bila glavobolja i obezbeđivala važnu prednost Moskvi. Bivši direktor češke obaveštajne službe Karel Randak rekao je da u ambasadi koja ima 140 zaposlenih „sigurno ima 80 pripadnika FSB-a, vojne obaveštajne službe (GRU) ili drugih ruskih službi”.

Međutim, čak i da se prihvati da su desetine ruskih obaveštajaca radile u Pragu – takva nesrazmera nije jednostrana. Naime, tokom vikenda je portal „Spisok” upozorio da je ministar unutrašnjih poslova Jan Hamaček ugrozio rad čeških obaveštajnih službi u Rusiji. Portal je citirao Hamačekov govor na češkoj televiziji, u kojem je rekao da su vlasti morale na brzinu da izvlače iz Rusije obaveštajce nešto pre nego što je Prag optužio Moskvu za organizaciju eksplozija u selu Vrbjetice.

„Poslednjih nekoliko noći proveli smo u Ministarstvu unutrašnjih poslova zajedno s rukovodiocima obaveštajnih službi. Učinili smo sve što je u našoj moći da ti ljudi ne napuste Rusiju specijalnim avionima niti specijalnim vozilima, već tako da ruska strana ne zna za njihov odlazak, jer im ne bi pretila samo deportacija”, rekao je ministar.

„Sputnjik” je sa ovog portala preneo komentar bivšeg zamenika direktora češke spoljnoobaveštajne službe Jana Pašureka, koji je rekao da je Hamaček svojim govorom Moskvi pružio važne informacije i pomogao Kremlju da „nađe trag” čeških agenata.

On smatra da je ministar ugrozio rad češke obaveštajne službe iznoseći medijima da njegova zemlja obavlja bilo kakve obaveštajne aktivnosti u inostranstvu. Pašurek je obrazložio svoje navode tvrdnjom da će ruske obaveštajne službe sada lako proveriti spiskove putnika u avionima koji su u to vreme leteli iz Moskve u Češku ili neku drugu evropsku zemlju.

Vlada u Pragu, uprkos snižavanju diplomatskih odnosa s Moskvom, smatra da bi je trebalo skinuti sa spiska neprijatelja Rusije. Ministar spoljnih poslova Jakub Kulbanek rekao je da je gest stavljanja Češke na spisak neprijateljskih zemalja suprotan Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima i pozvao Rusiju da se uzdrži od pominjanja Češke kao zemlje koja vodi neprijateljske akcije protiv nje – jer je u suprotnom nemoguće vratiti se normalizaciji bilateralnih odnosa.

Pored Češke, na tom spisku su još jedino Sjedinjene Američke Države, iako je posle Praga i Bugarska optužila Rusiju za izazivanje eksplozija u fabrikama i vojnim skladištima tokom poslednjih 10 godina. Bugarsko tužilaštvo ustanovilo je da su ove eksplozije povezane sa trovanjem bugarskog trgovca oružjem Emilijana Gebreva 2015. godine, kao i sa eksplozijama u Vrbjetici. Takođe su proterale jednog ruskog diplomatu iz Sofije, a pre toga, u decembru, još jedan zaposleni u ruskoj ambasadi je zbog špijunaže proglašen nepoželjnim.

Moskva očigledno nema nameru da revidira spisak neprijatelja, a portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je odgovorila da ruski potez nikako nije u suprotnosti s Bečkom konvencijom, kako je naveo češki šef diplomatije, nego je „nazivanje stvari svojim imenom”.

Ona je naglasila da je Bečka konvencija u suprotnosti s pljačkaškim zauzimanjem ruske diplomatske imovine u SAD i proterivanjem ruskih diplomata iz Praga zbog dugogodišnje nesposobnosti da istraže sopstvene incidente. „Bečka konvencija ne zabranjuje da se stvari nazivaju svojim imenom”, napisala je Zaharova na svojoj stranici na „Fejsbuku”.