Biciklistički matine u čast dvotočkaša

Bicikl bi naročito danas trebalo da bude izbor svih građana koji vole krstarenje na dvotočkašima, jer 3. jun je Međunarodni dan ovog prevoznog sredstva. U njegovu čast, Ujedinjene nacije u Srbiji, Delegacija EU u Srbiji, Ambasada kraljevine Holandije i udruženje „Ulice za bicikliste”, pozivaju bicikliste na matine između 16 i 18 sati ispod Brankovog mosta pored biciklističkog lifta, strana reke koja pripada opštini Stari grad.

– Ljubitelji biciklizma imaće priliku da probaju holandske palačinke i podele međusobna znanja, a poznato je da njihova iskustva donose samo benefite: vožnja bicikla pozitivno utiče na zdravlje i formu vozača, štedi novac u odnosu na druge vidove transporta, olakšava kretanje kroz saobraćajne gužve, dok problem parkiranja za njih ne postoji. Istovremeno, vožnja ovim prevoznim sredstvom ne zagađuje prirodu – navode organizatori ovog događaja na kome će se biciklistima i biciklistkinjama početnicima deliti priručnik „Beograd na pedale”, sa instrukcijama kako da se na dvotočkašu bezbedno kreću Beogradom. Dok čekaju na palačinke, tim „Ulice za bicikliste” će im podmazati lanac, dotegnuti kočnice i dopumpati gume.

A, kada bismo se, shodno ovom danu, osvrnuli na stanje biciklizma i biciklističke infrastrukture u glavnom gradu presek tog stanja bio bi jednostavan – o biciklistima, stazama i subvencijama za njih godinama se mnogo priča, ali na terenu se stanje menja vrlo sporo.

Jedna od glavnih gradskih najava na ovu temu već tri, četiri godine je ekspanzija biciklističkih staza u centru grada odnosno drastičan rast ovih koridora. Ne može se reći da u centralnim opštinama nije bilo gradnje i iscrtavanja novih staza, ali ocena građana, a pre svih biciklista jeste da se to radi dosta nekoordinisano i međusobno nepovezano. Novi biciklistički koridori iscrtani su ili izgrađeni uz i niz Ruzveltovu, na Slaviji, u Nemanjinoj, delu Takovske, oko Trga republike, u Vasinoj, u Bulevaru Mihajla Pupina do Brankovog mosta, na Savskom keju… Na prvi pogled, to je dosta staza za nekoliko godina, ali kako i sugrađani dobro primećuju, kvantitet ne prati kvalitet. Poslednji paradoks je nedavno urađena staza u Bulevaru oslobođenja, koja prvo ide pravo a onda odjednom pod oštrim uglom.

Jedna od ključnih zamerki je što se u centralnom delu grada na mnogo mesta iscrtane biciklističke staze ukrštaju sa pešačkim koridorom pa se, kako kažu, ni biciklisti ni pešaci ne osećaju komforno i bezbedno. Osim toga, biciklisti redovno zameraju što se i dalje dešava da se, čak i kada se grade fizički odvojeni biciklistički koridori, postavljaju nazubljeni ivičnjaci što njima nikako ne odgovara.

Kada je reč o kvalitetu i međusobnoj povezanosti staza, čini se da je najbolja situacija trenutno na Novom Beogradu, čiji je i teren, ruku na srce, najzahvalniji za ovakve koridore. Na najmnogoljudnijoj gradskoj opštini godinama postoje mnoge fizički odvojene trase samo za bicikliste koje su pritom i međusobno dobro povezane. Takva slika se, kada se govori o Srbiji, može videti i u Novom Sadu gde se, na najprometnijim saobraćajnicama, odavno zna gde je mesto pešacima, gde motorizovanim vozilima, a gde biciklistima.

Kada se sve sabere, jedna od glavnih ocena biciklista o stanju biciklizma u prestonici je da još nema konkretnog plana koji može da reši saobraćajni problem Beograda. Ljubitelji bicikla, kako smo nedavno i pisali, smatraju da, sve i da glavni grad u narednih nekoliko godina dobije ne 150 do 200 kilometara, nego čak i 300 kilometara novih staza, i da se pokrene jaka kampanja popularizacije biciklizma, Beograd ni za narednu deceniju ne može da prebaci 10 odsto putovanja dvotočkašem na nivou grada.

Zato, ako u gradu ozbiljno planiraju da bicikl u narednih 10, 15 godina postane masovno sredstvo prevoza, već sada uveliko moraju da krenu u akciju. Plansku i dobro osmišljenu, a ne stihijsku.

Javni bicikli, subvencije, ukidanje PDV-a

Godinama se najavljuje i uvođenje sistema javnih bicikala i njihovo iznajmljivanje na posebno opremljenim stanicama, ali kako je u nekoliko navrata navedeno, za sada grad ne uspeva da nađe ozbiljnog partnera za taj posao. A, dok se to čeka, iz grada spremaju subvencije za kupovinu bicikala. Kako je nedavno poručeno iz Starog dvora, od jula će početi prijave za subvencije od po 5.000 dinara za kupovinu bicikala i to za prvih 2.000 Beograđana koji se prijave na konkurs. Uslov za dobijanje subvencije je da bicikl bude domaće proizvodnje.

Kako je posle ove najave za naš list naglasio jedan od najpoznatijih prestoničkih biciklista Zoran Bukvić iz „Ulica za bicikliste” ovaj potez grada je dobar i treba ga podržati, bez obzira na to što iznos subvencije, kako je ocenio, nije bogzna kakav. On je podsetio da su ovaj podsticaj tražili sami biciklisti, kao i izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja, ukidanje PDV-a na bicikle...

Prosečni 20.000 dinara, kvalitetni i po nekoliko hiljada evra

Funkcionalan prosečan gradski dvotočkaš, kako ukazuju iskusni biciklisti, košta između 20.000 i 24.000 dinara. Ali, oni sa boljim karakteristikama, očekivano, znatno su skuplji. Lagani sportski planinski bicikli, sa visokim stepenom prenosa i sa dosta brzina koštaju i do nekoliko hiljada evra, a prosečan među njima, koji može da se koristi i u gradu i u prirodi, 500-600 evra. Kada je reč o iznajmljivanju ovog prevoznog sredstva u prestonici, kako kažu poznavaoci, ono se kreće između 250 i 300 dinara za jedan sat vožnje.