Potrebna je temeljna reforma srpskih doktorata

Komentar profesora Đorđevića o doktoratima, objavljen 2. juna, podstakao me je da dam svoje mišljenje o ovoj važnoj temi. Trenutna situacija nije dobra. Srpski doktorati nisu motorna snaga srpske nauke, što se posebno odnosi na one odbranjene na privatnim univerzitetima. Ima plagijata, a ima i doktorata koji se brane da bi se pokazalo da se može sve, pa i to. Čuo sam i izjave nekih političara da se ne predstavljaju kao doktori nauka, jer to ne smatraju važnim.

Imao sam prilike da se upoznam s doktoratima u Švedskoj, gde sam se 1991. godine usavršavao na Univerzitetu u Geteborgu i slušao odbrane, u Francuskoj, na Univerzitetu u Bezansonu, gde sam 2008. godine bio inostrani član komisije za odbranu doktorata, i u SAD, na Univerzitetu Kornel, gde sam bio angažovan na međunarodnom projektu kao Fulbrajtov stipendista, 2010. godine.

Da bi srpski doktorati pokrenuli srpsku nauku, neophodna je temeljna reforma visokog obrazovanja u ovoj oblasti. Prvo, uslovi za odbranu doktorata na državnim i na privatnim univerzitetima moraju da budu izjednačeni. Drugo, odbrana doktorata mora da se iz ceremonije pretvori u prvorazredni naučni događaj. Da bi se to ostvarilo, jedan član komisije za odbranu mora biti ugledni strani naučnik, koji je za to adekvatno plaćen. Doktorat mora biti u celosti napisan na srpskom jeziku ćirilicom i na engleskom jeziku. Odbrana mora biti ili na engleskom jeziku, ili na srpskom jeziku uz bilingvalne slajdove. Uz doktorat moraju da se prilože reprinti radova direktno proisteklih iz doktorata, a objavljenih u recenziranim međunarodnim časopisima, u kojima je doktorand prvi autor.

Ako bi se ovo uvelo, ne bi više bilo nikakve šanse za plagijate, doktorate „tek da bi se pokazalo da se može i to” i nepominjanja svoje doktorske titule „jer to nije važno”.

Prof. dr Goran Belojević,
redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu