Jezik i rodna ravnopravnost

Koliko je nedavno doneti Zakon o rodnoj ravnopravnosti i jeziku neusaglašen sa samom prirodom srpskog jezika, govore reakcije stručnjaka (ne postoje „stručnjačice”) iz oblasti jezika. Zakon su usvojili nepoznavaoci suštine samog jezika. Zanemarivši prožetost semantičke, fonetske i leksičke dimenzije i slaganje reči i izraza u našem jeziku, doveli su u pitanje njegovu melodiju i lepotu.

Interesuje me kako će pesnici i pisci u svojim književnim delima da poštuju ovakve zakonske odredbe, jer svaka objavljena knjiga je ulaženje u javni prostor. Sloboda umetničkog izražavanja će biti ugrožena, a to je najveća vrednost svakog stvaraoca. Treba li umetnik da razmišlja o cenzuri, novčanoj ili zatvorskoj kazni ako mu se u stihu i rimi ne pojave i ženski i muški rod, istovremeno, jer to za donosioce zakona, koji ne razumeju prirodu i logiku jezika, samo tako znači i ravnopravno?

Ako se iz zvanja, recimo akademika ili pisca, kao generičkog, osnovnog, bazičnog izraza, za sve koji to zvanje nose, veštački konstruiše ženski identitet, time se, zapravo, žena izdvaja i obezvređuje. Realno joj se odriče suštinska pripadnost zvanju ili „nosiocu” (nema ženskog roda, možda „nosiljka”) titule. Da li se to pojedine žene, iz neznanja, srčano zalažu za sopstveno izopštavanje iz vrednosne nomenklature zvanja i zanimanja ili su zatočene bukvalističkim shvatanjem nekih ideoloških naplavina, kojima hoće da montiraju i zagrađuju spontane tokove našeg uvek otvorenog i životvorenog jezika?

Naša najstarija i najuglednija ustanova kulture, Matica srpska, u svom oglašavanju ukazala je na „jezički inženjering” koji je ovim zakonom izvršen u srpskom jeziku. Naveden je primer kako će udžbenici, umesto da budu jasni – gomilanjem izraza, oba ili sva tri roda – postajati konfuzni, za učenike i sve „primaoce” (nema ženskog roda) sadržaja. A koliko će udžbenici (kao i svekolika literatura) biti fizički obimniji, teži i skuplji, može se samo pretpostavljati. Jer, na pokazanom primeru od sedam redova navedenog teksta, primenom Zakona o rodnoj ravnopravnosti isti tekst bi imao jedanaest redova – čime se sadržaj neće pojašnjavati, već samo uvećavati i usložnjavati.

Jovanka Božić,
magistar kulturne politike