Za nove zadužbinare

Nacrt novog Zakona o zadužbinama i fondacijama, koji bi mogao da bude usvojen do kraja ove godine, trebalo bi da osavremeni i pravno reguliše zadužbinarstvo, a samim tim i aktuelizuje zapostavljenu ideju stvaranja trajnog i vrednog poklona potomstvu. Nova rešenja jasnije i preciznije definišu mogućnosti osnivanja zadužbine, fondacije i fonda. Po važećem zakonu iz 1989. godine, dopušteno je samo fizičkom licu da osnuje zadužbinu, što je sprečavalo razvoj takozvanog korporativnog zadužbinarstva.

Jednostavnije rečeno, novi pravni okvir trebalo bi da podstakne nove veletrgovce da krenu putem Ilije Kolarca ili Miše Anastasijevića, najčuvenijih beogradskih zadužbinara.

Prema rečima Maje Matije Ristić, načelnika za opšte i pravne poslove u Ministarstvu kulture Srbije, novi predlog zakona je urađen po ugledu na zemlje kao što je Nemačka, koje propisuju jednostavne uslove za osnivanje zadužbina i fondacija.

– Ciljevi zbog kojih se osniva zadužbina mogu biti opštekorisni i privatni. Osim toga, za razliku od važećeg zakona, prednacrt detaljno reguliše osnivanje i upis u registar zadužbine ili fondacije, kao i pravna sredstva koja stoje na raspolaganju osnivačima u slučaju odbijanja zahteva za upis u registar. To garantuje veći nivo pravne sigurnosti i zaštite u postupku osnivanja i registracije – kaže, ispred radne grupe tvoraca prednacrta Zakona, Maja Matija Ristić.

Ona kaže da su u poslednjih desetak godina velike potrebe naše zemlje u različitim oblastima poput ljudskih prava, ekologije, socijalne zaštite ili kulture, sa sobom donele i povećanje broja i razvoj novih fondova i fondacija. Stari zakon, kaže Maja Matija Ristić, zasnovan je na prevaziđenom konceptu razlikovanja državne, privatne i društvene svojine. Istovremeno, novi Zakon bi podstakao razvoj i osnivanje novih fondova, i doprineo oživljavanju filantropske kulture u Srbiji i povećanju količine sredstava usmerenih u društveno korisne svrhe.

– Novi Zakon bi omogućio regulisanje jednog dela zakonskog okvira za funkcionisanje neprofitnog sektora, i na taj način doprineo usklađivanju zakonodavstva Republike Srbije sa evropskom dobrom praksom, objašnjava Ristićeva.

Prema prednacrtu zakona, najmanja vrednost osnovne imovine neophodne za osnivanje zadužbine koja deluje u javnom interesu iznosi 50.000 evra, dok je najmanja vrednost zadužbine koja radi u privatnom interesu 100.000 evra. Predstavništvo strane zadužbine i fondacije, po eventualnom usvajanju zakona, može da obavlja svoju delatnost na teritoriji Republike Srbije posle upisa u registar stranih zadužbina i fondacija.

Maja Matija Ristić kaže da Ministarstvo kulture namerava da pokrene postupak javne rasprave početkom septembra meseca.

– Taj postupak traje mesec dana. Nakon toga, sledi procedura unošenja prihvatljivih rešenja i primedbi, uz mišljenja nadležnih državnih organa. Po pribavljenim mišljenjima, upućuje se na usvajanje vladi i nakon toga biva dostavljen nadležnom Odboru za kulturu i informisanje u Skupštini Srbije, kaže Ristićeva. Rad na ovom Zakonu pomogli su Fond za otvoreno društvo, Institut za održive zajednice i američka Agencija za međunarodni razvoj. Ovaj zakon je rezultat šestomesečnog rada stručne komisije i radne grupe u čijem sastavu su bili ugledni pravnici, ekonomisti, predstavnici zadužbina, fondacija i nevladinih organizacija.