Rokeri iz mirne Bačke

Kad ne sviraju, idu u osnovnu školu, voze bicikl na jednom točku, igraju košarku i fudbal. A kad sviraju, nastupaju kao predgrupa „Van Gogu”, „Ribljoj čorbi”, „Zani”, „Galiji”.

Članovi rok grupe „Santos brothers band” („Santos braders bend” ili, u prevodu sa engleskog, „Orkestar braće Šantoši”) iz Bačke Palanke u proseku imaju samo 13 godina. Najstariji je pevač i gitarista Stefan Šantoši koji ima 15 godina, njegov brat bubnjar Miloš ima 11, a bas gitarista Jovan Erečković i Teodora Pandurov koja svira na klavijaturama po 13 godina.

Svejedno im je da li će pred publikom odsvirati nešto od Džimija Hendriksa, „Van Goga”, grupe „Smak”, ili neku svoju pesmu. Iako su još klinci, nemaju strah od proslavljenih muzičkih veličina, niti tremu pred publikom. Udaraju u bubnjeve i gitare kao pravi profesionalci, a kad zavrte glavama sa dugim kosama podsete na rokerske asove iz šezdesetih godina prošlog veka. I publika je u čudu dok gleda i sluša četiri „čuda od deteta”.

U Bačkoj Palanci kažu da je rok u njihovom mestu zamro još pre decenije, ali samo u poslednjih nekoliko godina osnovano je čak osam rokerskih grupa, najviše zahvaljujući magiji „Santos braders benda”.

Za tek nešto više od godinu dana postojanja već su uveliko na koncertima. Iza tri dečaka i jedne devojčice već je ostalo nekoliko nastupa sa našim najpoznatijim grupama. Prvi put su se okupili prošle godine u februaru. Tri meseca kasnije imali su prvi javni nastup. Bilo je to na „Džez bluz festivalu” u Bačkoj Palanci, kasnije su se ređale svirke na „Rok vilidž festivalu” u Banatskom Sokolcu, pa u Crvenki u Omladinskom kampu, gde je nastupao i Dado Topić...

U klubu RST, u Novom Sadu, svirali su četiri puta. Krajem 2007. godine održali su novogodišnji koncert u Bačkoj Palanci u dvorani bioskopa.

Od ove godine skoro svake nedelje sviraju. Pomenimo samo neke od nastupa: u Crvenki su sat i po svirali kao predgrupa na koncertu Akija Rahimovskog, bivšeg pevača grupe „Parni valjak”; sa „Van Gogom” su nastupali na Dunavskom balu u Bačkoj Palanci, svirali su u „Voks” klubu u Beogradu. Pozivi za nastupe su sve češći, a nedavno je stigao i sa zaječarske „Gitarijade”. Zvali su ih i u Bijeljinu na motosusrete, stigao je poziv i iz Slavonskog Broda, ali će put u Hrvatsku morati da odlože jer basista Jovan još nema pasoš. 

– Sve do polovine septembra program nam je popunjen – kaže Stefan, vođa grupe, koji je počeo da svira gitaru sa devet godina. Sada već radi aranžmane i komponuje. Napisao je i tekstove za neke od osam pesama koje će njegova grupa, u stilu sličnom „Van Gogu” uskoro snimiti na ce- deu.

Mlađi brat Miloš je takođe počeo sa devet godina, ali se opredelio za bubanj. Zanimljivo je da su obojica takoreći samouki. Miloš je najmlađi i on je maskota benda, već ga porede sa Kejtom Munom, bubnjarem grupe „Hu”.

– On je dete koje odgleda koncert, sedne za bubanj i sve odsvira. Niko mu nikad nije pokazao ništa. Ja ne znam da sviram bubanj, svirao sam ritam gitaru, usnu harmoniku i pevao. To što sam znao da im pokažem, pokazao sam im, ali oni su otišli daleko ispred, sa instrumentima spavaju i bude se, iako ih apsolutno niko na to ne tera – kaže njegov otac Saša Šantoši.

Uspeh koji se dogodio brzinom munje duguju, kako nam objašnjavaju, odsustvu straha i predrasuda. Već lepo zarađuju i ulažu u instrumente. Jovan Erečković, koji je počeo karijeru na pozajmljenoj gitari, sada je sebi kupio novu. I prvi album je već spreman, samo da uđu u studio, čim se Stefan upiše u srednju školu.