Skuplji energenti pogurali inflaciju

Posle nekoliko godina pauze pitanje inflacije vratilo se na dnevni red. U tome Srbija nije izuzetak u odnosu na svet. Rast potrošačkih cena kod nas u aprilu iznosio je 2,8 odsto. U SAD u aprilu inflacija je bila najveća od 2009. godine.

U novom broju mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) Gordana Vukotić Cotič konstatuje da se privredna aktivnost ubrzava, ali i inflacija. Ona je znatno ubrzana i na mesečnom i na međugodišnjem nivou u aprilu 2021. U martu i aprilu ove godine zabeležena je mesečna inflacija od 0,5 odsto i 1,1, te međugodišnja od 1,8 i 2,8 odsto.

Međugodišnja inflacija se, tako, u aprilu 2021. znatno približila centralnoj vrednosti cilja od tri odsto ispod koje je neprestano još od maja 2019. „Mesečna inflacija je ubrzana u aprilu ove godine pretežno pod dejstvom privremenih faktora. Na to je najviše uticao rast cena neprerađene hrane od 6,7 odsto, u kome se, po doprinosu inflaciji, istakao sezonski neuobičajeno visok rast cena svežeg povrća od 18,5 procenata. Na mesečnom nivou u aprilu 2021. poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe. Prehrambenim proizvodima su povećane cene za 2,6 odsto, a prehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 0,4 procenta, jer je, pre svega, ženskoj odeći sezonski povećana cena za 2,2 odsto, dok je energija poskupela za 0,6 procenata, jer su motorna goriva, usled rasta svetskih cena sirove nafte, skuplja za 1,5 odsto”, navodi ona.

Srbija je imala nižu međugodišnju inflaciju od devet zemalja Evropske unije u martu, a od šest zemalja Evropske unije u aprilu 2021.

Miladin Kovačević i Katarina Stančić u istom broju MAT-a konstatuju da je inflacija u Americi u aprilu 2021. bila najviša od 2009. Potrošačke cene imale su najveći rast u odnosu na isti mesec prethodne godine u poslednjih 12 godina od 4,2 odsto. Najveći skok zabeležen je kod cene goriva (49,6) i polovnih automobila i kamiona (21).

Cene polovnih automobila porasle su zbog problema na strani ponude u martu 2021, kada je došlo do nestašica u snabdevanju poluprovodnicima. One su usporile proizvodnju novih automobila, pa su se nestrpljivi kupci okrenuli kupovini polovnih automobila i tim rastom interesovanja podigli im i cene. Goriva je poskupelo zbog nestašica i problema u snabdevanju, ali i zbog povišenja cena na svetskom tržištu.

„Cenovni skok u aprilu stručnjaci uglavnom ocenjuju kao prolazni šok, uslovljen prvenstveno efektom niske baze, ali i oporavkom tražnje koja se polako vraća na predepidemijski nivo. Takođe, činjenica je da je od početka pandemije, u američku ekonomiju uliveno oko šest triliona dolara sa ciljem da se stimuliše tražnja i premoste pandemijske nestašice. Pored indeksa potrošačkih cena, za merenje inflacije koristi se i bazna inflacija, koja se dobija kad se iz indeksa potrošačkih cena eliminišu cene energenata i hrane kao najosetljivije kategorije i koja na bolji način predstavlja ponašanje tražnje. Bazna inflacija je u aprilu 2021. u Americi iznosila umerenih tri odsto, a predviđa se da će tokom godine biti na nivou od oko dva odsto”, navode autori.

U Evropskoj uniji inflacija je bila dva odsto. Kao i u Americi, rastu cena najviše su doprinela poskupljenja energenata i efekat niske baze. Svetski ekonomisti kažu da je strah od inflacije neopravdan. Premda su sveprisutna nagađanja da bi u Americi, a zatim i u svetu, zbog velikog monetarnog stimulansa moglo doći do neobuzdanog rasta cena, prema nekim pokazateljima je suprotno.

Pre svega, za ozbiljniju eskalaciju uvek je odgovoran porast, tačnije višak tražnje, što u aprilskom skoku cena nije slučaj. Naime, cene goriva uslovljene su kretanjem cena nafte na svetskom tržištu i ne odražavaju promene u vezi sa rastom tražnje, a što se tiče ostalih kategorija koje su ostvarile rast u aprilu, reč je o efektu niske baze i povratku cena na nivo od pre pandemije.