Digitalni pečalbari

Digitalna tehnologija – ili skraćeno digitech– olakšava život ljudima koji su u jednoj zemlji a rade posao za kancelarije u drugoj zemlji. U svojoj knjizi „The Globotics Upheaval: Globalization, Robotics and the Future of Work” (2019) Ričard Boldvin ovu novinu naziva „telemigracijom” (digitalnom migracijom), a to je zapravo međunarodno daljinsko poslovanje. Ovaj novi oblik globalizacije karakterišu međunarodne slobodne platforme poput Upwork.com, napredna telekomunikaciona tehnologija i mašinsko prevođenje. Nove informacione i komunikacione tehnologije načinile su revoluciju u svakodnevnom životu u 21. veku. One omogućavaju ljudima da se povežu s prijateljima i porodicama - kao i s kolegama i supervizorima na poslu - u bilo kom trenutku. Međutim, one olakšavaju i zadiranje plaćenog rada u prostore i vreme koji su obično rezervisani za lični život. Odvajanje plaćenog rada od tradicionalnih kancelarijskih prostora je bio presudan faktor u ovom razvoju. Danas je kancelarijski posao i, šire, rad na znanju,  podržan internetom, a moguć je, praktično, na bilo kojoj lokaciji i u bilo koje vreme.

Rad na daljinu za inostranog poslodavca, čija je firma u drugoj državi, naziva se i „telemigracija” ili digitalna migracija (Telemigration), a rečeno starim srpskim izrazom to je digitalno pečalbarenje.

Registrovano je osam dimenzija novog načina rada, i to: autonomija u radu, fleksibilnost u pogledu vremena i mesta rada, primereno ponašanje rukovodstva, jednostavnija hijerarhijska organizacija i pristup informacijama na svim mestima, s češćom komunikacijom (i odozdo prema gore i odozgo nadole), odgovornost za rezultate, a ne za radno vreme, razmena znanja sa kolegama, onlajn saradnja sa kolegama i druge razvojne mogućnosti (Eurofound & ILO, 2017). Reč je o veoma dinamičnim promenama bez presedana.

Uredivši stvari tako da je daljinsko poslovanje moguće, kompanije već uočavaju da je isplativo koristiti strance – slobodnjake, bar za neke zadatke. Naravno, korišćenje stranih talenata na daljinu možda nije toliko dobro kao korišćenje domaćih, ali strana radna snaga često je mnogo jeftinija.

Tu su i mašine za prevođenje. Radikalno su poboljšane. Ključni proboj bio je kada su, od 2016. Ujedinjene nacije, Kanadski parlament, Evropski parlament i Evropska komisija objavile na mreži milione rečenica prevedenih na taj način. Ovo je učinilo veštačku inteligenciju genijalnom na „Guglu”, „Tviteru”, „Fejsbuku”, „Amazonu” i „Majkrosoftu”. Milioni talentovanih, jeftinih slobodnjaka isključenih iz „telemigracija” zbog njihovog nedostatka jezičkih veština, uskoro će moći da komuniciraju putem tehnologije prevođenja, i to „dovoljno dobrim” engleskim, francuskim ili bilo kojim drugim široko rasprostranjenim govornim jezikom. Nove tehnologije im omogućavaju da to izgleda kao da su kolege ili klijenti iz različitih zemalja u istoj sobi.

Trenutno ceo svet prolazi i kroz džinovski eksperiment u obrazovanju na daljinu. Više od 1,57 milijardi učenika u 191 zemlji pogođeno je zatvaranjem škola i univerziteta zbog pandemije kovida 19. Onlajn obrazovanje, koje se pokreće prekograničnim digitalnim uslugama, poput virtuelnih učionica i portala za domaće zadatke, omogućilo je da se učenje nastavi u mnogim zemljama. To pokazuje ogroman potencijal digitalnog obrazovanja ne samo kao kratkoročni zadatak, već i kao dugoročno rešenje. Pružanje visokokvalitetne obuke i obrazovanja preko granica, digitalnim putem, moglo bi podići kvalitet globalne radne snage. Da bi ove obrazovne mogućnosti bile dostupne svima, potrebno je hitno premostiti digitalnu podelu. Oko 830 miliona učenika u svetu nema pristup računaru, a više od 40 odsto nema pristup internetu.

Analiza dostupnih činjenica pokazuje da će razlike u platama i nedostatak talenata neizbežno učiniti da se kompanije u uslužnom sektoru okrenu stranim mrežnim radnicima. I u Srbiji postoji jedna, brzo rastuća kategorija „migranata” – takozvani telemigranti ili digitalni migranti. Žive ovde, ali za strane klijente rade putem interneta, često koristeći mrežne platforme poput „Apvorka”. Prema nekim procenama, u Srbiji je trenutno više od 20.000 digitalnih migranata kojima su strani klijenti primarni izvor prihoda (Arandarenko, 2020).

Postoje najmanje tri glavne dugoročne posledice široko rasprostranjenog rada na daljinu. Pre svega, postoje efekti po životnu sredinu: više rada na daljinu znači neznatno smanjenje putovanja automobilom, ali i avionom itd. Međutim, to se nadoknađuje povećanim internet prometom, koji nije ekološki neutralan. Drugo, uvođenje rada na daljinu za radnike u određenim profesijama može povećati njihovu mogućnost obavljanja posla za inostranog klijenta. Rad na daljinu bi mogao dovesti i do transformacije gradova i promene dinamike teritorijalnih nejednakosti. Treće, rad na daljinu može otvoriti novu fazu globalizacije i izložiti najkvalifikovanija radna mesta konkurenciji za digitalne migrante.

Ove transformacije se kvalitativno ne razlikuju od ranijih – ljudi su prinuđeni da menjaju posao zbog tehnologije, a to je stara priča. Ključna razlika je u tome što se to možda događa brže nego u prošlim vremenima (Nelson, 2019). Pandemija kovida 19 predstavljala je udarni talas za preduzeća da se late alternativnih načina rada.

Ekonomista, profesor univerziteta u penziji