Sačuvajmo ćirilicu za naše dobro

Spasonosno bi bilo za naš narod, za njegovu duhovnu i biološku obnovu, ako bi nacionalni javni servis umnožio duhovno-istorijske obrazovne priloge, i to ćiriličnim pismom, što je sada prava retkost. Da li Prvi program Radio-televizije Srbije, slično novinama na kioscima, pa i izdavačima, svesno ili nesvesno, za profit daje i biće sopstvenog naroda?

Trebalo bi da se ugledamo na susede i druge – Bugare, Grke, Ruse, Jevreje – koji ne odustaju od svog pisma, a mi latiničnim ubijamo našu ćirilicu, iako ju je Ustav Srbije proglasio za zvanično pismo u svim oblastima života. Još da je pameti, da zakleti i odgovorni donesu podzakonsku dopunu toj odredbi o njenom potpunom sprovođenju u praksi, od obdaništa do univerziteta, od mesne zajednice do skupštine... U protivnom, u situaciji bele kuge, iseljavanja mladih i rasta mortaliteta, i odricanjem od ćirilice, umesto preporodu, pomažemo svom nestanku.

Mudrac je rekao: „Ubi nas neznanje”, a nas to, posebno u poslednjih 70 godina, i dalje razara. Sveti Sava, osnivač autokefalne, tj. samostalne Srpske crkve, koja skoro milenijum čuva i spasava srpski narod, pre 800 godina nam je poručivao: „Priđite, čeda, poslušajte mene, strahu Gospodnjem naučiću vas, i reći ću vam u čemu je propast, u čemu je spas” . A spas je u pravoj veri, koja podrazumeva poštovanje tuđeg, a negovanje svog, kad je reč o jeziku, pismu, običajima...

Još je u Svetom pismu rečeno: „Evo, stavljam preda te smrt i život, dobro i zlo... Izaberi život, da budeš živ ti i seme tvoje” (5. knjiga Mojsijeva, 30: 15 i 19).

Aleksandar D. Sredojević,
Protejerej-stavrofor u penziji,
Beograd