Jokiću uručen MVP trofej

Pune tribine Bol arene ovacijama su pokazale šta misle o njihovom omiljenom igraču… Pa, svih vremena.

Da, i pre početka treće utakmice serije protiv Finiksa, kada mu je zvanično uručen MVP trofej, u društvu njegove braće Nemanje i Strahinje, ali i svih saigrača koji su ga okružili. Mislili smo na neke druge ovacije, kada je Jokić odlazio na klupu u samom finišu istog meča, u trenutku kada je njegov tim gubio ne samo taj duel (116:102), već verovatno i seriju. Fanovi u Denveru nisu napuštali dvoranu - neki, naravno jesu - već su sačekali da ustanu sa sedišta i pozdrave najboljeg igrača sezone.

Prvog u istoriji ove franšize…

Prvog pika druge runde koji je došao do ovog priznanja…

Prvog Srbina…

Prvog centra u poslednje dve decenije…

Sada je vreme i prvog koji je u istoriji NBA lige nadoknadio zaostatak od 3-0 u plej-of seriji i prošao dalje!!!

Da, ovo zvuči kao mala fantazija. Ne zbog tih 3-0, jer je on bio i prvi koji je dva puta u istom plej-ofu nadoknadio zaostatak od 3-1, prošle sezone protiv Jute i Klipersa. Već zato što u svakoj od tri utakmice Finiks je zaista bio bolji tim. Zato što i jeste bolji tim, s obzirom da Jokić nema pomoć Džamala Mareja, ali i zato što su mahom svi njegovi saigrači u ovoj seriji potpuno podbacili.

Eron Gordon, kao veliko pojačanje, šutirao je iz igre 10-2 i imao četiri izgubljene lopte. Majkl Porter Junior, kao drugi najbolji igrač ovog tima, šutirao je 13-5 i izgubio tri lopte. A Jokić je postigao 32, pokupio 20 skokova, imao deset asistencija i samo dve prodate lopte.

Zato je i dobio ovacije i pored poraza koji - istorija kaže - znači i eliminaciju iz plej-ofa.

- Samo se fokusiramo na nedelju. Moramo da uradimo mnogo bolji posao, oni šutiraju u visokim procentima, idu na slobodna bacanja i pogađaju ih. Mi ni ne idemo dovoljno na liniju penala, a i kada odemo, ne pogađamo. U četvrtoj utakmici je jednostavno, moramo da damo sve inače idemo kući. Samo da izađemo na teren i da se borimo.

Zanimljivo, Nikola je i pored moćnog tripl-dabla, i pored činjenice da je bio usamljen u ovoj borbi, imao šta da zameri...Nikoli!

- Ljut sam na sebe. Promašio sam mnogo šuteva i nisam bio na vrhuncu svoje igre. Biće lakše za nas ako počnem da pogađam. Naravno, oni mi to otežavaju, zbog njih se to i dešava. Rekao sam i momcima, moram da budem bolji. Sada moramo da osetimo pobedu.

Nastavio je sa samokritikom…

- Nisam baš pogađao. Ejton je uradio veoma dobar posao da bude uvek prisutan, ali sam ja promašivao i neke lake šuteve. Ali, to su bile moje pozicije, ponovo bih pokušao. Trudio sam se koliko sam mogao, nisam želeo da izgubim.

Jokić je sakupio deset asistencija iako su i u ovom meču, kao i u prethodnim, izostala sada već prepoznatljiva protrčavanja saigrača i njegova lucidna dodavanja.

- Gledali su kako igramo i znaju kako da nas čuvaju. Ali, mi ne šutiramo dobro, tako da ne moraju da budu previše agresivni i to nam ne ostavlja mnogo prostora za protrčavanja. Nadam se da ćemo pronalaziti i pogađati šuteve, kako bi to omogućilo prodore.

Filadelfija je pobedom od 127:111 vratila prednost domaćeg terena koju joj je iz Grada bratske ljubavi, još u prvom meču serije, oduzela Atlanta. Tačnije, najviše Bogdan Bogdanović.

I u prvoj utakmici u gradu koka-kole srpski majstor je krenuo odlično (na kraju 19 poena), praktično bio jedini u prvom poluvremenu koji je odgovarao na sve jače i jače udare Siksersa. Onda je pomalo ”skrajnut” u ofanzivi, dok su donekle proradili saigrači. Ali, Filadelfija je bila naoštrena, iako je već na samom startu meča izgubila Denija Grina zbog povrede.

Kao i u drugoj utakmici, rezervisti su bili ti koji su napravili prevagu, a na tome su se hranili pre svih Ben Simons, Džoel Embid i Tobajas Heris. Ovaj trio je, jednostavno, bio previše za Hokse.

Videćemo da li će Atlanta, bez Diandrea Hantera - prvog defanzivca ekipe - koji je završio sezonu, uspeti da odoli u četvrtoj utakmici. Zavisiće i od toga koliko će prostora omogućiti Bogdanoviću.

Želeo sam celu porodicu ovde

Tokom svečanosti, svi u Denveru bili su srećni zbog Nikole Jokića jer prima trofej za najboljeg igrača sveta. Veličanstven trenutak za 26-godišnjeg Somborca mogao je da bude još čudesniji.

- Bio je to poseban momenat, uživao sam. Zaista sam želeo da mi i supruga i roditelji budu tu. Moja žena je uticala na moj život. Bilo je lepo, ali bih voleo da mi je cela porodica bila tu. Barem sam imao saigrače iza mene. To je i njihov trofej.