Dok nas interes ne rastavi

Gori ste od Kine, poručivao je Donald Tramp Evropljanima, dok se njegov naslednik Džozef Bajden ovih dana tokom posete Starom kontinentu osmehuje, veliča transatlantsko savezništvo i obećava da je Amerika ponovo tu za stare prijatelje.

Bajden je krenuo na putovanje s porukom da se Amerika vratila na lidersku poziciju i da obnavlja prekookeanska partnerstva. Da bi se pokazalo da su odnosi između SAD i Evrope ponovo najbolji mogući, zapada se u patetiku, hiperbolisanje i kič. Papir oko kojeg su se usaglasili šefovi Bele kuće i Dauning strita nazvan je Atlantskom poveljom, dok je američka prva dama Džil Bajden za posetu Britaniji obukla sako na čijoj je pozadini izvezla: „Ljubav”.

Na stranu uzbuđenje zbog obnovljene veze, ali Bajdenu, kao ni njegovom prethodniku, spoljnopolitički prioritet nisu London i Brisel, već Peking, i u Evropi ga najviše zanima kako bi Britanija i EU mogle da se uklope u njegove planove za Kinu.

NOVI HLADNI RAT: Šef Zapadnog krila preleteo je okean da bi se sledeće srede sreo s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ženevi i da bi se pre toga sastao s nizom saveznika. U Britaniji je zbog razgovora s britanskim premijerom Borisom Džonsonom i samita G7, posle čega ga u Briselu očekuju lideri članica EU i Severnoatlantske alijanse.

Bajden je došao da traži od transatlantskih prijatelja da podrže Ameriku u novom hladnom ratu, u kojem Evropa nema središnju ulogu kao što je imala u starom, ali u kojem Vašington od nje ipak očekuje doprinos. U sino-američkoj borbi za prevlast u svetu, SAD traže da Evropa što manje ekonomski zavisi od Kine, da se ne oslanja na njene kredite, Novi put svile ili 5G mobilnu mrežu „Huaveja”. Bajdenova poruka je da London i Brisel ne treba da pomažu kineskoj sofisticiranoj tehnologiji, posebno ne onoj koja može poslužiti u vojne svrhe.

Transatlantsko prijateljstvo i dalje je najjače savezništvo na svetu, ali i partnerstvo prepuno problema. To bi se samo po sebi podrazumevalo da u Americi zbog unutrašnjepolitičkih borbi nisu insistirali na tome da je Tramp kriv za sve što ne štima na relaciji SAD–Evropa. Evropa ostaje uz Vašington, ali ne može da ispuni sve njegove zahteve. Ne samo da je Kina najveći trgovinski partner EU, već briselski klub, za razliku od SAD, i nema ambiciju da se s Kinom takmiči za globalnu supremaciju.

NA PRVOM MESTU: Kao i njegovi prethodnici, aktuelni stanar Avenije Pensilvanija zahteva da evropske članice odvajaju dva odsto bruto društvenog proizvoda za odbranu. Tramp nije ostvario pretnju da će zbog toga izaći iz alijanse, ali sasvim je moguće da će neki budući predsednik SAD, usredsređen na rivalstvo s Kinom i svestan azijskog značaja, znatno smanjiti američku ulogu u paktu i umanjiti trupe Pentagona u Evropi bez obzira na stav Brisela.

Bajden nije došao s darovima, već s politikom koja je, izuzev u retorici, po mnogo čemu Trampova. Ostavio je na snazi tarife na evropski čelik i aluminijum, kao i restrikcije za putovanja između SAD i Evrope zbog epidemije kovida 19. Umesto slogana „Amerika na prvom mestu”, odlučio se za politiku „Kupuj američko”, na koju Evropljani takođe gledaju popreko, jer i u njoj vide protekcionizam. Ni sadašnja američka administracija nije se posavetovala s evropskim partnerima kad je odlučila da povuče snage iz Avganistana. Iako se svi pomalo prave da su zaboravili tu vest, pre nekoliko dana se saznalo da je Danska pomagala Americi da špijunira pojedine evropske lidere, dakle najbliže saveznike.

VEČNA LjUBAV: Dokument u kojem se uopšteno govori o principima budućih odnosa između SAD i Ujedinjenog Kraljevstva Bajden i Džonson su nazvali novom Atlantskom poveljom. Onu originalnu su 1941. potpisali američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil, usaglasivši se kako će izgledati svet pod angloameričkim vođstvom posle Drugog svetskog rata. Iako i dalje postoji specijalna veza između Britanije i Amerike, nije bilo mesta za pravljenje ovakvih istorijskih paralela.

I mada se Džonson trudi da ugosti američku delegaciju, njegovi odnosi s prvim čovekom vašingtonske administracije nisu prijateljski. Dok je konzervativni premijer bio jedan od najvećih zagovornika bregzita, Bajden se oduvek protivio britanskom izlasku iz EU, a uz to je svog sadašnjeg domaćina svojevremeno nazivao „klovnom”.

Ako bi nam modni krik Džil Bajden poslužio kao inspiracija, mogli bismo da kažemo da su se Amerika i Evropa jedna drugoj zaklele na večnu „ljubav”. Prethodne četiri godine govorilo se da će Tramp biti kriv ako dođe do „raskida”, mada se pre čini da problemi u vezi nisu toliko nastajali zbog Trampa, koliko zbog ogoljene trampovske realnosti, koja izbija ispod diplomatskog rečnika i pompeznih fraza.