Više od 300 miliona evra za zeleni Kragujevac

U izgradnju deponije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže biće uloženo 308 miliona evra, a za zamenu kotlova u „Energetici“ skoro 18 miliona evra

Kragujevac – Centar srpske metalske industrije, s fabrikama automobila i šinskih vozila, četvrti po veličini grad u zemlji s približno 200. 000 stanovnika koji se greju mahom na čvrsta goriva, za koju godinu bi mogao da postane zelena oaza u srcu Šumadije, s čistim vodama i čistim vazduhom. Donedavno futuristička zamisao pretvara se u stvarnost.

Kragujevac je, naime, u okviru projekta „Čista Srbija“ dobio 308 miliona evra za izgradnju deponije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže, dok je za zamenu kotlova u „Energetici“ obezbeđeno skoro 18 miliona evra. Zbirno, u pitanju je suma od 326 miliona evra koliko će zapravo biti uloženo u zaštitu životne sredine i popravljanje ekološke slike grada koji je često bio među najzagađenijima u Srbiji.

Pomenuta sredstva, kakva Kragujevac nije video decenijama unazad, obezbedila je država kroz bilateralni sporazum s Kinom, ali i u saradnji sa evropskim finansijskim institucijama. Sanitarnu deponiju, tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i nove kilometre kanalizacione mreže gradiće kineska građevinska korporacija CRBC, dok će zamena kotlova i prelazak gradske toplane s uglja na gas biti finansirani kreditom Evropske banke koja uskoro pokreće proceduru za ovaj posao.

Prema rečima Vladimira Maksimovića, gradskog većnika zaduženog za vođenje komunalne politike, međunarodni tender za zamenu kotlova u „Energetici“ biće ozvaničen najkasnije do kraja meseca.

Evropska banka je već najavila tender koji bi zvanično trebalo da bude raspisan 25. juna, a predviđena vrednost radova je 13, 7 miliona evra za zamenu kotlova i 3, 6 miliona evra za saniranje pepelišta u „Energetici“. Za grad je važno to što se posao ugovara sa jednom firmom koja će raditi sve, od projektovanja sistema do ugradnje kotlova, po sistemu ključ u ruke. Očekujemo da izvođenje počne ove jeseni – kaže Maksimović za „Politiku“, navodeći procene stručnjaka prema kojima će s kotlovima na gas zagađanje vazduha u Kragujevcu biti umanjeno za 70 procenata.

Izgradnja savremene deponije sa spalionicom komunalnog otpada predviđena je na lokaciji „Vitlište“ koja prema urbanističkim planom obuhvata površinu od 110 hektara. Ta lokacija, na tromeđi sela Korman, Maršić i Gornje Komarice, udaljena je od grada 15 kilometara i uspunjava sve ekološke standarde. Sadašnje smetlište u Jovanovcu, koje se nalazi na svega pet kilometara od centra Kragujevca, biće sanirano i rekultivisano, što je takođe planirano u sklopu radova koji će koštati 118 miliona evra.

U okviru projekta „Čista Srbija“, u Kragujevcu, Batočini i Stragarima biće izgrađena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a širi prostor grada dobiće i 260 kilometara kanalizacione mreže. Ukupna vrednost ove investicije je 190 miliona evra.

Kineska kompanija CRBC je dobila poslove u celoj Srbiji, a Kragujevac želi da ubrza radove na svojoj teritoriji, pa nam je ideja da sami uradimo projekte po kojima bi se izvodili radovi. Predložićemo to nadležnima u državi. U svakom slučaju, svi ovi obimni poslovi trebalo bi da budu okončani do 2025. godine – navodi u razgovoru za „Politiku“ zamenik gradonačelnika Kragujevca Ivica Momčilović.

Uz dosta muka, lokalna uprava je već sprečila izgradnju stambeno-poslovnog objekta na jezeru Bubanj u centru grada, a Kragujevčani se nadaju da će s novim ulaganjima u ekologiju konačno ugledati i čistu Lepenicu. Tek s čistom Lepenicom, koja je decenijama, pa i danas, običan kanal za sprovođenje otpadnih voda do postrojenja za prečišćavanje u selu Cvetojevac, Kragujevac bi se mogao svrstati u red gradova za koje se kaže da su „na reci“.