Obamaker preživeo i treći put

Obamina reforma zdravstvenog sistema izbegla je i treći metak – Vrhovni sud je treći put odbio da ukine „Obamaker”, razvejavši upozorenja da će „Trampove” sudije saseći ovaj zakon u korenu.

Prestonički sud je u četvrtak odbacio kao neosnovanu tužbu saveznih država s republikanskim guvernerima koje su tvrdile da su pojedine odredbe zakona neustavne. Slučaj je dospeo pred vrhovne delioce pravde dok je predsednik bio Donald Tramp, koji je podržavao pokušaje da se zbaci „Obamaker”.

I pored toga što konzervativne sudije čine većinu u Vrhovnom sudu (šest prema tri) i što je troje od tih sudija, koji ujedno važe za najkonzervativnije, imenovao Tramp, tužba je odbačena najvećom većinom glasova (sedam naspram dva). Samo dvojica sudija su bili protiv te odluke, od čega samo jedan od onih koje je imenovao Tramp, prenosi Si-En-En.

Predsednik Barak Obama sproveo je reformu zdravstvenog sistema 2010. Uz pomoć državnih subvencija, osigurano je oko 20 miliona građana koji ranije nisu mogli da priušte da se leče. Isti zakon je zabranio osiguravajućim kompanijama da odbiju da osiguraju klijente s hroničnim bolestima, dok je brojnim poslodavcima koji ranije nisu uplaćivali zdravstveno za zaposlene naložio da to učine.

I Obama i sadašnji predsednik Džozef Bajden pozdravili su odluku suda, a vlada je saopštila da je broj subvencionisanih osiguranika porastao na više od 30 miliona. Protivnici zakona već su dvaput ranije iznosili slučaj pred Vrhovni sud, dok su republikanski kongresmeni bezuspešno pokušavali da „potope” zakon na Kapitolu. Za ovaj tabor je najspornija odredba koja kaže da će građani koji ne kupe zdravstveno osiguranje morati da plate kaznu. Ovaj član zakona i ranije je osporavan, ali je Vrhovni sud 2012. presudio u korist ove odredbe. Ipak, republikanski kongresmeni su obesmislili ovaj član zakona kad su 2017. odredili da je kazna za ovaj prestup – nula dolara.

Konzervativci su se borili protiv „Obamakera”, tvrdeći da isuviše liči na državno zdravstveno osiguranje u socijalizmu i da je povisio troškove osiguranja, a smanjio kvalitet usluga. Reforma nije popularna ni kod dela Amerikanaca koji su i ranije imali osiguranje, jer sad plaćaju skuplje premije, ali zakon i dalje uživa podršku 54 odsto građana, prenose američki mediji.

Među najpopularnijim odredbama su one da osiguravajuće kuće ne mogu da odbiju ljude sa hroničnim bolestima, čime je obuhvaćeno 135 miliona ljudi, kao i da mladi do 26 godina mogu biti osigurani zahvaljujući osiguranju roditelja, piše sajt Javnog nacionalnog radija.

Vrhovni sud ima jasnu većinu sudija s desničarskim shvatanjima, a ova struja je ojačana za vreme bivšeg predsednika, koji je imenovao troje veoma konzervativnih sudija. Liberalni Amerikanci pribojavali su se da će takva većina, a posebno „Trampove” sudije, ukinuti „Obamaker”. I dok su to makar na neko vreme prebrinuli, sledeća briga je abortus.

Namerni pobačaj je dozvoljen u celoj zemlji 1973, odlukom poznatom kao „Ro protiv Vejda”, ali progresivni građani strahuju da bi sadašnja većina vrhovnih delilaca pravde mogla da ugrozi ovo žensko pravo. Nedavno je pred ovaj sud stigla tužba protiv države Misisipi, koja ograničava pravo na abortus. Kao i slučaju „Obamakera”, i „Ro protiv Vejda” je osporavan, ali je Vrhovni sud 1992. potvrdio da ova odluka ostaje na snazi.

Ukoliko ipak bude preinačena odluka iz 1973, pravo na pobačaj se ne bi podrazumevalo u celoj zemlji, već bi svaka savezna država o tome posebno odlučivala. U sredinama kao što su Misisipi ili Alabama, abortus bi sigurno bio zabranjen. Danas države ne smeju da kriminalizuju pobačaj, ali ga pojedine maksimalno otežavaju složenim pravilima za sprovođenje intervencija.

Konzervativna većina u Vrhovnom sudu deluje stabilno jer sudije služe doživotno ili do dobrovoljnog penzionisanja, a Tramp je birao relativno mlade delioce pravde. Zbog toga vlada razmišlja o tome da proširi devetočlano veće, jer bi tako Bajden mogao da imenuje liberalne sudije i pre nego što se neko od sadašnjih penzioniše ili premine.