Hadžiluk u senci korone

Saudijska Arabija već drugu godinu zaredom ograničava dolazak na hadžiluk na mali broj svojih državljana i stranaca koji odranije žive u toj zalivskoj zemlji. Verski obredi u Meki ove godine počinju sredinom narednog meseca i u njima će moći da učestvuje najviše 60.000 ljudi dobi od 18 do 65 godina, pod uslovom da su vakcinisani.

Ova odluka je doneta kako bi se osigurala bezbednost vernika, objasnio je ministar za hadž i umru Tavfik al Rabijah. On je dodao da, i pored vakcinacije i drugih mera, i dalje postoji opasnost od širenja epidemije zbog pojave novih, još opasnijih oblika tog misterioznog virusa, prenose njegove reči turski mediji pozivajući se na zvaničnu saudijsku novinsku agenciju SPA.

U Saudijskoj Arabiji do sada je registrovano 390.000 obolelih od virusa korona, od kojih je više od 6.700 izgubilo bitku protiv bolesti. Vlasti potvrđuju da je dosad vakcinisano 15 od ukupno 34 miliona stanovnika te zalivske zemlje. Zbog širenja epidemije u aprilu je ograničen dolazak vernika i na umru (mali hadž), koja se održava tokom cele godine, što je među muslimanima širom sveta izazvalo veliko razočaranje.

Korona je prošle godine praktično zaključala hadžiluk. Taj obred je moglo da obavi samo nekoliko hiljada privilegovanih vernika: Saudijaca i stranaca koji žive u toj zemlji. To je pogodilo mnoge vernike širom sveta, čija je božja obaveza da bar jednom u životu odu u najveća islamska svetilišta – Meku i Medinu.

Prestolonaslednik princ Muhamed bin Salman planirao je da u okviru ekonomskih reformi pojednostavi vizni režim kako bi privukao što veći broj vernika. Sada se sve preokrenulo. Pre epidemije korone na hadž su godišnje stizala i po dva i po miliona vernika sa svih strana sveta, a sada samo nekoliko hiljada. Prema nekim računicama, Rijad je zbog  toga dosad izgubio oko dvanaest milijardi dolara, pošto je izostao dolazak i na „mali hadž”. To je mnoge lokalne firme zavilo u crno, a desetine hiljada građana izgubile su posao.

Mnogi vernici zbog blokade hadža sada pate širom islamskog sveta, iako su u većini zemlja razumeli taj nepopularni potez Rijada. „Ovo je božja volja, to je sudbina”, kažu nesuđeni hodočasnici. Ali ima i onih koji kritikuju saudijske vlasti da su povukle ishitren potez. „Bolest se može prepoznati, ona nije toliko smrtonosna”, misle drugi.

Svaki punoletni musliman trebalo bi, ukoliko je sposoban, da bar jednom u životu ode na hadžiluk. Obredi traju pet dana i njihovi učesnici veruju da će se tako „očistiti od grehova” i da će to za njih biti „novi početak pred Alahom”. To je jedan od pet temeljnih principa islama. Od toga su izuzeti samo bolesnici i žene koje nemaju muža ili brata da ih prate dok su u islamskim svetilištima u Meki i Medini. Odlazak na hodočašće je veoma skup i mnogi vernici godinama štede kako bi mogli sebi da priušte to veliko duhovno zadovoljstvo, koje se održava od 630. godine, kad je hadž prvi put organizovan u današnjoj formi. Rijad je zbog ogromnog interesovanja poslednjih godina bio prinuđen da proporcionalno broju stanovnika uvede godišnje kvote za vernike koji stižu iz pojedinih zemalja. Posle odluke da se ograniči odlazak u Meku, Ankara je odlučila da nesuđenim hodočasnicima – njih oko 80.000 – vrati pare ili da ih stavi na listu čekanja za sledeću godinu, pošto se nadaju da će pandemija korone konačno proći. Kako prenose istanbulski mediji, slične poteze su povukle i druge zemlje čekajući bolja vremena.

Ovo nije prvi put da se otkazuje hodočašće. To se dosad dešavalo, kako su zabeležili pedantni hroničari, više od 40 puta. Razlozi za to su bili različiti: najčešće vojno-politički sukobi u regionu, kao i česte epidemije kuge, kolere i drugih zaraznih bolesti. Ovo je, međutim, prva blokada hadža od osnivanja kraljevine Saudijske Arabije 1932. godine.

Korona ove godine nije poštedela ni mesec posta ramazan: posle zalaska sunca prvi obrok (iftar) održavan je u manjim grupama nego ranije. U nekim muslimanskim zemljama bile su zatvorene džamije ili su vernici dok su klanjali u dvorištima bogomolja morali da drže propisano rastojanje. Posle meseca posta uz mnoga ograničenja je proslavljen i Ramazanski bajram.