Mogu li se vođe u BiH zajedno pokloniti žrtvama rata

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da li je u zemlji s najmanje tri istine i isto toliko interpretacija događaja iz devedesetih, moguće izgraditi odnose koji će dovesti do toga da vođe tri naroda zajednički odaju poštu žrtvama palim u proteklom ratu, što su nedavno predložile međunarodne diplomate?

Vehid Šehić, predsednik organizacije Forum građana Tuzla, za „Politiku” kaže da duže vreme pokušava da afirmiše zajedničko posećivanje mesta na kojima su stradali građani, bez obzira na nacionalnost.

„Žrtve moramo gledati kao žrtve, a ne kao pripadnike jednog ili drugog naroda. Potrebno nam je iskreno zalaganje da svi koji su počinili zločine budu kažnjeni, bez obzira na to iz kojeg su naroda. Živimo u podeljenom društvu i vremenu, gde se osuđenici i oni protiv kojih se vode postupci predstavljaju kao nacionalni heroji”, kaže Šehić.

Primećuje da od istine koja će biti bazirana na činjenicama svi beže, jer je zločina, kako navodi, bilo na svim stranama. „Nismo spremni, ni kao pojedinci, a ni kao država, da se suočimo s činjenicama. Političari su nespremni da pokažu pijetet prema žrtvama, ne deleći ih po nacionalnosti. Selektivan pristup pravdi ne može biti pravda, jer je to nepravda prema drugom. Zločince ne treba poistovećivati s narodima, sudovi utvrđuju individualnu odgovornost. Političari često zloupotrebljavaju pojam naroda, kada kažu da je rat zaustavljen između naroda. Jer, ratovale su tri vojske koje su sprovodile određene politike”, kaže Šehić.

Na prvi pogled, u začarani krug se ušlo zbog oprečnih uverenja o ratnim zbivanjima. Bošnjaci su kivni jer u Banjaluci izbegavaju da priznaju kvalifikaciju koju je Hag izrekao za Srebrenicu, što se tumači kao negiranje genocida, pa i veličanje zločina. S druge strane, u RS vlada uverenje da Sarajevo i tamošnje pravosuđe zanemaruju srpska stradanja.

„U BiH je stradalo 96.000 ljudi različitih nacionalnosti, od toga 29.600 Srba, vojnika i civila, što je 30 odsto ukupno stradalih. Ne možemo se pomiriti s činjenicom da je samo dva odsto presuda za zločine nad Srbima. To je neko namerno radio”, ističe Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.

Haški tribunal nedavno je izrekao drugostepenu presudu Ratku Mladiću, što je učvrstilo uverenje Bošnjaka da se u Srebrenici desio genocid, u istoj meri u kojoj je Hag osnažio ubeđenje u RS da je reč o političkoj presudi koja „nije zasnovana na činjenicama”.

Međunarodna komisija nezavisnih eksperata pre neki dan je utvrdila da u Srebrenici nije bilo genocida i da broj bošnjačkih žrtava ne prelazi 3.714. Politička igra u BiH u kojoj niko neće prvi da trepne u seni ostavlja žrtve na sve tri strane, što iznova raspiruje etničke animozitete u ionako rovitoj zemlji. Sugestiju da bi trebalo razmišljati u pravcu održavanja zajedničkih komemoracija, nedavno je dao Savet za sprovođenje mira (PIK) u BiH.

Analitičari nisu načisto koliko je realna mogućnost da Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH i lider najveće srpske partije, ode 11. jula u Srebrenicu, a da predsednik najveće stranke kod Bošnjaka Bakir Izetbegović dođe da se pokloni srpskim žrtvama u Bratuncu, ili da Dragan Čović poseti Ahmiće na obeležavanju zločina koji su hrvatske snage počinile nad Bošnjacima.

Iako u Banjaluci vlada veliko nezadovoljstvo radom pravosudnih institucija u Sarajevu, jer se veruje da pravosuđe BiH ne pristupa jednako procesuiranju zločina, srpski predstavnici i ranije su predlagali da se zajednički obiđu stratišta sva tri naroda, ali te ideje nisu zaživele. Nije bilo interesa za ranije zagovarane ideje iz Republike Srpske da se uvede moratorijum na sve nacionalne teme o kojima nema saglasnosti među vođama naroda.

„Reforma pravosuđa u BiH devastirala je pravni sistem, uključujući nesposobne i priučene kadrove koji su podložni uticaju privilegija, naročito kada je reč o Sudu BiH”, kaže za naš list politikolog Vojislav Savić. Nije optimista u vezi s mogućnošću da se u skorije vreme zajedno obeležavaju važniji datumi komemoracija iz poslednjeg rata.

Ipak, verski poglavari iz tri etničke skupine obišli su pre četiri godine mesta stradanja sva tri naroda, posetivši lokalitete Kazani kod Sarajeva, Križančevo Selo i Kruščicu u opštini Vitez, te Korićanske stene u opštini Kneževo. Mladen Grujičić, načelnik opštine Srebrenica, izjavio je da nikada nijedan bošnjački političar nije došao na komemoraciju za 3.500 srpskih žrtava u Podrinju, a da su srpski političari ranije odlazili u Potočare 11. jula. Smatra da zajedničkih komemoracija neće biti, posebno dok bošnjačkim liderima bude važnija kvalifikacija zločina od odavanja pošte žrtvama. Kao potvrdu svojih ubeđenja navodi podatak da je predlagao da se formira bošnjačko-srpska delegacija koja će obići sva stratišta u Srebrenici, ali je ideja – odbijena. Ipak, u Srebrenici se svake godine održava komemorativna sednica lokalnog parlamenta u čast svih žrtava.

Radomir Pavlović, predsednik SO Srebrenica, za naš list kaže kako se na komemoracijama za bošnjačke žrtve uvek nađe „prva postava” međunarodnih predstavnika, dok na srpska stratišta „dolaze nižerangirane diplomate”. „Zar time ne dele žrtve?”, pita on.