Kotlarnice usred grada

Želimo da ukažemo na novi-stari način grejanja koji negativno utiče na ekologiju i zaštitu životne sredine u Beogradu. Ti novi načini grejanja u gradu Beogradu su grejanje velikih stambenih objekata na pelet (čvrsto gorivo) i putem toplotnih pumpi.

U poslednje vreme investitori nove stambene objekte greju tako što u zgradi zidaju dimnjake i kotlarnice koje za gorivo koriste pelet. Trenutno se u Beogradu u opštini Palilula grade dve takve zgrade, koje će dnevno sagorevati 10 i 20 tona peleta. Pelet se proizvodi od drveta, a u kori drveta ima smole i sumpora (istina, manje nego u uglju), pa dimni gasovi sadrže štetne materije kao što su ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, i praškaste materije PM 2,5 i PM 10, koje su dokazano štetne, a udišemo ih, i čija je koncentracija u nekoliko prethodnih meseci bila povišena. Neko će reći da je to obnovljiv izvor energije, ali da li je to baš tako i koliko vremena treba da prođe da bi jedna šuma porasla.

Naše pitanje, na koje nismo dobili odgovor od gradskih vlasti i nadležnih inspekcija Beograda, glasi: Kako investitori od Sekretarijata za energetiku i urbanizam grada Beograda uredno dobiju lokacijsku i dozvolu za gradnju objekata koji se greju na pelet (čvrsto gorivo) usred centra Beograda? Zašto se ne donese uredba o zabrani izgradnje kotlarnica na čvrsto gorivo u užem gradskom jezgru? Ko će da kontroliše emisiju dimnih gasova iz tih dimnjaka i da li su primenjeni svi standardi za zaštitu životne sredine?

Pored samog sagorevanja, pelet treba prevoziti u centar grada velikim kamionima koji izbacuju štetne izduvne gasove, a treba ga i uskladištiti, što je posebno opasno jer je zapaljiva materija.

Apelujemo na Sekretarijat za energetiku i urbanizam da povede računa o tome kad izdaje dozvole za gradnju da investitori uz podneti zahtev napišu kako će se objekat grejati i na koju vrstu goriva. Skupština grada Beograda svojom Odlukom o snabdevanju grada toplotnom energijom trebalo bi da zabrani investitorima ovaj način grejanja, kad već postoji mogućnost da objekat bude priključen na sistem grejanja JKP „Beogradske elektrane”, kao i da smanji participaciju za priključenje na sistem daljinskog grejanja, jer trenutno visoka cena odbija investitore.

Skrećemo pažnju i na grejanje toplotnim pumpama, koje spada u investiciono najjeftinije grejanje, ali podrazumeva korišćenje električne energije i drugog prirodnog resursa (voda, vazduh, zemlja). Najčešće se kopaju bunari, pa se pumpama crpi podzemna voda i u toplotnoj pumpi se koristi njena energija za pripremu vode za grejanje u stanovima. Pitanje je da li se ta voda vraća u podzemne tokove nakon iskorišćenja njene toplotne energije, kao što je obaveza, i da li se plaćaju takse za korišćenje prirodnog dobra. Treba voditi računa i o tome da održavanje sistema dok je u garanciji vrši investitor, a nakon tog perioda stanare očekuje dodatni trošak, kojeg nisu svesni u startu prilikom kupovine. Ako investitor nastavi održavanje i naplatu za isporučenu energiju pitanje je da li je za tu delatnost registrovan i da li će platiti porez.

Nadamo se da će ovaj naš tekst privući pažnju građana, jer možda postoje i još drastičniji primeri lošeg uticaja na okolinu, kao i da će podstaći gradske vlasti da reaguju i preduzmu mere u cilju zaštite životne sredine.

Stanari Dr Dragoslava Popovića 11A i 13,
Beograd