Povratak Turske na Kavkaz

Davnašnja želja Ankare počela je da se ostvaruje: Turska je sve prisutnija na Kavkazu, pogotovo posle prošlogodišnjeg sukoba Azerbejdžana i Jermenije oko sporne provincije Nagorno-Karabah. To već izaziva zabrinutost u svetu, pre svega u Moskvi, pogotovo što Ankara, kako saznaju lokalni mediji, planira da uspostavi vojnu bazu u Azerbejdžanu.

„Turska je danas svim sredstvima uz Azerbejdžan, neka ceo svet zna da ćemo sutra stati iza njega ako bude ugrožen”, izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan posle nedavne posete Šuši, istorijskom gradu u Nagorno-Karabahu.

To mesto će iduće godine, kako je najavio, biti proglašeno za „kulturnu prestonicu turskog sveta”.

Direktor Odbrambene industrije Turske Ismail Demir potvrdio je da Ankara i Baku sada rade na nekoliko projekata kako bi unapredili vojnu saradnju i zajedničku proizvodnju za potrebe armija dve zemlje. „Mi više ne želimo da rasipamo snage”, objasnio je.

Turska ima posebne odnose s Bakuom, sa čijim žiteljima deli zajedničku istoriju, kulturno nasleđe i jezik.

„Mi smo isti narod (Turci i Azeri), koji živi u dve države”, često ističu u Ankari, koja od raspada Sovjetskog Saveza pokušava da pusti što dublje korene u bivšim sovjetskim republikama na Kavkazu i u centralnoj Aziji, gde su muslimani pretežno stanovništvo. Ali, to ne ide tako lako kao što se u početku naivno verovalo: novostvorene države ne mogu posle sedamdeset godina zajedničkog života u SSSR tako lako da prekinu sve veze s Moskvom, pogotovo što u njima i dalje žive mnogi Rusi.

U prošlogodišnjim sukobima Azerbejdžana i Jermenije oko sporne provincije Nagorno-Karabah Ankara je od prvog časa nesebično stala iza Bakua: pored savremenog naoružanja, Azerima su pomogli i dobrovoljci iz Sirije i Libije.

„Nikad nećemo zaboraviti pomoć koju nam je Turska pružila tokom naše borbe za oslobađanje zemlje (Nagorno-Karabaha)”, izjavio je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

Turska negira da je direktno učestvovala u oružanim sukobima, ali naglašava da će uvek podržati Baku „svim raspoloživim sredstvima”.

Ankara sada planira, kako se nezvanično saznaje, da podigne vojnu bazu u Azerbejdžanu, što već izaziva podozrenje u Moskvi.

„Postavljanje vojnih instalacija neke od zemalja NATO-a na ruskim granicama je razlog za ’posebnu pažnju’ i preduzimanje neophodnih koraka kako bismo očuvali svoju bezbednost, izjavio je tim povodom predstavnik Kremlja za medije Dmitrij Peskov, prenosi istanbulski mediji.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bio je diplomatski uzdržan: „Ja ne želim da komentarišem nezvanične informacije”, preneli su mediji u Ankari.

Poznavaoci prilika na Kavkazu ne isključuju mogućnost da je to zapravo uvod da Azerbejdžan, uz podršku Ankare, uskoro pokuša da postane član NATO-a.

Rusija je, kroz Ugovor o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), u vojnom savezu s Jermenijom, na čijoj teritoriji ima bazu, ali je dosad vodila računa da ne poremeti odnos snaga u nemirnom regionu. Pored Sirije i Libije, to je sada treći front na kojem su se u poslednje vreme na suprotnim barikada našli predsednici Vladimir Putin i Erdogan, ali su dosad uspevali da izbegnu direktan sudar.

Erdogan ni ranije nije krio ambicije prema bivšim sovjetskim republikama, pogotovo što se na tim prostorima nalaze ogromne rezerve nafte u kojoj Ankara inače oskudeva. On sada preko Bakua pokušava da otvori koridor i ka drugim muslimanskim republikama na Kavkazu i centralnoj Aziji.

Predsednici Putin i Erdogan krajem ove sedmice razgovarali su telefonom o situaciji u Nagorno-Karabahu, ali pojedinosti nisu saopštene.

Ukoliko se Baku dogovori s Ankarom da otvori bazu na Kavkazu Moskva će bez sumnje morati da preispita svoje odnose i s Alijevom i s Erdoganom. To će biti veliki izazov za njenu bezbednost, jer Turska je jedna od vodećih članica NATO-a. Pitanje je kako će u tom slučaju reagovati i Vašington i Pariz, koji su ranije otvoreno kritikovali Ankaru zbog uplitanja u razgraničenje Azerbejdžana i Jermenije, kao i zbog mešanja u unutrašnje poslove Sirije i Libije.