Depresija na zapadnom Balkanu zbog sporosti EU

Od našeg specijalnog izveštača

OHRID - Premijerka Ana Brnabić poručila je na Prespanskom forumu da zemlje zapadnog Balkana nisu samo u depresiji i da nisu samo isfrustrirane već su otišle mnogo dalje kada je u pitanju pristupanje Evropskoj uniji. „Na isti način se svi osećamo kada je u pitanju ta tema”, poručila je Brnabićeva, koja je tako reagovala na izjavu albanskog premijera Edija Rame, koji je rekao da su zemlje regiona isfrustrirane zbog stava EU. Premijerka je naglasila da sve zemlje regiona moraju da nastave s evropskim integracijama, ali i da stavljaju sve veći fokus na regionalnu saradnju kako bi poboljšale kvalitet života građana.

Ipak, evropske integracije, kako je dodala, dodatno se komplikuju na različite načine. Pojedine članice, kako je rekla, stalno podsećaju Srbiju na prava manjina iako je Srbija, po tom pitanju, jedna od najnaprednijih evropskih zemalja. „Nije nam jasno koliko je prava manjina dovoljno pa nam iz unije poručuju da moramo unaprediti njihov položaj. Pojedine države članice i nemaju manjine, ali nama govore da ne radimo dovoljno na poštovanju njihovih prava”, navela je Brnabićeva i rekla da se tu radi o različitim standardima koji su nejasni. Pohvalila je činjenicu da nema više rominga u zemljama zapadnog Balkana i naglasila da je ponosna što je učestvovala u postizanju tog sporazuma. Srbija je, kako je rekla, u specifičnom položaju na ovakvim forumima jer smo opredeljeni samo za evropske, a ne atlantske integracije.

Premijerka Brnabić je učestvovala na Prespa forumu na Ohridu, na kojem su se okupili lideri zapadnog Balkana, ali i zvaničnicu Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Brnabićeva je učestvovala na plenarnoj sesiji na visokom nivou, pod nazivom „Resetovanje sinergije između EU i SAD na zapadni Balkan”, na kojoj je bilo reči o evropskoj perspektivi regiona. Na bilateralnim sastancima srela se s liderom Sirize Aleksisom Ciprasom, makedonskim premijerom Zoranom Zaevim, pomoćnikom generalnog sekretara UN Miroslavom Jenčom, evroposlanikom Knutom Flekenštajnom kao i s pomoćnikom državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja u Stejt departmentu Filipom Rikerom.

Na Prespanskom forumu, koji je održan pod sloganom „Zapadni Balkan – nedostajući deo slagalice u upotpunjavanju Evrope”, učestvovali su još albanski premijer Edi Rama, premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, evroposlanica Tanja Fajon i drugi. Učesnici bi trebalo da kroz diskusije i predloge daju doprinos jačanju stabilnosti regiona zapadnog Balkana i projektuju pozitivnu sliku o regionu. Forum je u četvrtak zvanično otvorio Zoran Zaev, koji je ocenio da su zemlje zapadnog Balkana sada više Evropa nego ikada pre. Vršilac dužnosti pomoćnika američkog državnog sekretara za pitanja Evrope i Evroazije Filip Riker podsetio je da SAD podržavaju specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, koji, kako kaže, radi s njegovim zamenikom Metjuom Palmerom. Riker je rekao da su Lajčak i Palmer zajedno išli u Prištinu i Beograd kako bi koordinisali aktivnosti.

„Mi smo podstakli i Kosovo i Srbiju da nastave pregovore s ozbiljnošću i hitnošću i pozdravljamo razgovore koji se obavljaju na visokom nivou”, rekao je Riker na panelu na kojem je učestvovao i predsednik Crne Gore Milo Đukanović, slovenački predsednik Borut Pahor, Johanes Han... On je naveo da su „dve strane” jako udaljene, te da je dijalog način da se premoste razlike.

S druge strane, Metju Palmer je izjavio da treba udvostručiti napore za približavanje zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji i upozorio da se u suprotnom rizikuje da ne uspe zajednički napor da se cela Evropa kompletira kao deo snažne transatlantske porodice. Dodao je da lideri u regionu moraju da preuzmu čvrstu odgovornost za pridruživanje evropskoj porodici i da na njih treba vršiti pritisak da ostvare svoj potencijal. Palmer je dodao da je od vitalnog značaja da EU podrži region što, prema njegovim rečima, podrazumeva liberalizaciju viznog režima za tzv. Kosovo i redefinisanje pristupnog razvoja Severne Makedonije i Albanije. Osvrćući se na ulogu SAD na zapadnom Balkanu, istakao je da je dugogodišnja vizija Vašingtona fokusirana na mir između država regiona, stabilnost, prosperitet i integraciju u evroatlantski okvir.

Zoran Zaev poručio je da je ponosan na članstvo u NATO-u, da je Makedoniji stalo do zemalja zapadnog Balkana, koji zamišlja kao region stabilnosti. Naveo je da je drugi cilj njegove zemlje punopravno članstvo u EU. „Krenuli smo u pozitivnom pravcu u odnosima s Bugarskom, ali sada je vreme za prekretnicu pošto kolege iz Bugarske nisu imali dovoljno snage da podrže naše pregovore sa EU. Očekujemo da EU deluje jer su Albanija i Severna Makedonija razočarane sada jer nije održano obraćanje u vezi s početkom pristupnih pregovora”, rekao je Zaev. Dodao je da je zapadni Balkan Evropa, da je suštinski bitan za EU, koja mora da se ponovo definiše.

Edi Rama je poručio da su zemlje zapadnog Balkana u depresiji zbog Evropske unije. Dodao je da se ne oseća više kao ranije niti iščekuje početak pregovora. „Vi možete jednom da organizujete sjajnu svadbu i da se mlada ne pojavi. Možete to da uradite i drugi put, možete imati sjajne goste i da se mlada ponovo ne pojavi, ali ništa neće biti isto”, kazao je Rama. Ipak, kako je dodao, neophodno je da nastavimo da se krećemo jer smo sami izabrali ovaj put i niko nam ga nije nametnuo. To je, kako je rekao, jedini put za nas, a da li ćemo biti u EU, naglasio je, to je izvan naše kontrole. Dodao je da će granice Albanije biti otvorene za sve državljane zemalja iz regiona, kao i da sukobi Beograda i Prištine ne bi trebalo da utiču na razvoj regiona.

Albin Kurti smatra da svi ciljevi u regionu mogu biti postignuti samo uz potpunu saradnju Brisela i Vašingtona kako se ne bi ostavilo prostora Moskvi i Pekingu da reaguju. Nastupajući na jednom od panela, Kurti je rekao da region mora da postane članica NATO-a i da moramo iskoristi iskustvo sadašnjeg predsednika SAD Džozefa Bajdena, koji dobro poznaje našu situaciju. „Ne bi trebalo da budemo isfrustrirani zbog nepristupanja regiona EU, već moramo da pogledamo sebe, da budemo bolji. Takođe, ne možemo da izbegnemo odgovornost zbog postupaka koji stvaraju razdor između nas”, kazao je Kurti. Ponovio je da se protivi ideji „malog šengena”.

S druge strane, Zoran Tegeltija je naglasio da je „mali šengen” dobro rešenje za celi region i ponovio da je pristupanje EU jedno od malobrojnih pitanja oko kojeg je javnost u BiH složna. Prema njegovim rečima, potrebno je da zemlje regiona razumeju da će, ukoliko budu više sarađivale kada su u pitanju saobraćaj, komunikacije, turizam i bilo koja oblast, stanje pojedinačno biti bolje, od čega zavisi i proces pridruživanja.