Šuga nije iskorenjena bolest

Među bolesti koje se smatraju davno iskorenjenim ubraja se i šuga. Međutim, u ordinacijama dermatologa gotovo da ne prođe dan a da se ne pojavi neki pacijent s ovom dijagnozom. Reč je o bolesti koju izaziva šugarac, parazit koji je jedva vidljiv golim okom.

Kako ističe primarijus dr Gorana Isailović, dermatolog, veoma često se problem ne prepozna odmah jer kada se pojave prvi simptomi oboljenja, niko ne razmišlja da je to šuga.

– Pacijenti se često mesecima leče od alergija i sistemskih bolesti, a da niko ne pomisli da je dijagnoza zapravo šuga. Tek posle mesec dana od pojave bolesti organizam počne alergijski da deluje na šugarca pa se kod osobe pojavljuju čvorići na koži, skabidi, pa tada iskusni dermatolozi postave sumnju na šugu. Pacijente moramo da pitamo da li još neko od ukućana ima slične simptome i da li se češu, jer ako je potvrdan odgovor, gotovo smo sigurni da je reč o šugi. Ženka šugarca buši kanaliće na koži i u njima polaže jaja. Tokom noći ona izlazi iz kanalića i hrani se mrtvom kožom. Bolest se karakteriše iznenadnim napadima noćnog svraba koji je toliko jak da se osoba tako mnogo češe da dolazi do pucanja krvnih sudova, pa se u ordinaciji pojavljuju bukvalno s modricama – naglašava dr Isailović.

Naša sagovornica kaže kako im ljudi često govore da se od pojave pandemije kovida 19 nisu mnogo viđali s drugim osobama i da im nije jasno kako su dobili šugu. Ali, dermatolozima je jasno da je u tom slučaju najčešći razlog dobijanja šuge: proba garderobe u kabinama prodavnica. Naime, ako je neko ko ima šugu neposredno pre te osobe isprobavao neku garderobu, onda bolest može lako da se prenese na taj način.

– Imala sam slučaj da je šugu u kuću donela unuka s rekreativne nastave i da je bolest prenela na svog deku koji nije znao da ima taj problem, a pošto je išao da igra tenis s drugim muškarcem, dogodilo se da su zamenili peškire i da je tako drugi čovek dobio šugu. On nikako nije mogao da shvati kako je dobio šugu kada se kupa svaki dan. A činjenica je da sve češće imamo pacijente koji su čistunci i koji se kupaju više puta dnevno. Retko ko dođe sa šugom a da nije vodio računa o higijeni – napominje dr Isailović.

Za postavljanje dijagnoze bitno je ako osoba na karakterističnim mestima na koži ima promene, i to na zglobovima šaka, unutrašnjoj strani prstiju, ispod pazuha, oko grudi i bradavica, unutrašnjoj strani lakta, oko pojasa i genitalija.

– Tada se pojavljuju mala ispupčenja, a kada gledamo te delove uz pomoć dermatoskopa, mi vidimo kanaliće i šugarca, čiji nos izgleda kao mali bumerang. Daje se terapija koja je vrlo jednostavna. Preporučuje se korišćenje preparata koji se nanosi na kožu od vrata pa do vrhova prstiju i drži se 12 sati, pa se ispere. Procedura se ponavlja za pet dana. Ovo je vrlo efikasna terapija – kaže dr Isailović.

Bitno je da pacijent svu garderobu, peškire i posteljinu dobro opere i promeni. Isto tako, mora da skine i sav nakit koji nosi, narukvice, brojanice, i da ga stavi u jednu kesu, koju će držati u zamrzivaču sat vremena jer šugarac ne može da podnese tako nisku temperaturu pa će uginuti. Često se događa da pacijent sve promeni, ali zadrži brojanicu na rukama, a na njoj se nalazi šugarac, pa problem nikako da prođe.

– Imamo slučajeve kada terapija mazanja tela ne daje rezultate, pa tada uključujemo lekove koji se piju. To je lek „ivermektin”, koji se koristio i kod korone. On mora da se daje samo kada je pacijent pod kontrolom lekara. Bitno je da se svi članovi domaćinstva zajedno leče i da vode računa kako se ne bi šuga širila. Ako dugo na koži ostaju ispupčenja, uključujemo i druge medikamente, poput kortikosteroida – ističe dermatolog.

Ne mora da znači da će se šugarac preneti prilikom svakog kontakta s obolele osobe jer su neophodni uslovi koje on „voli” kako bi prešao na drugog pacijenta. Uglavnom prođe nekoliko dana ili nedelja od trenutka zaražavanja do trenutka kada se ispoljio na koži i počeo da se razmnožava.

– Ljudi moraju odmah da reaguju čim primete svrab, koji se pojačava noću, posebno u predelu prepona, pazuha, oko ruku, dojki. Dermatolog će potvrditi dijagnozu. Ukoliko se problem ne leči, može da dovede do razvoja sekundarne infekcije, ali i pojave takozvane norveške šuge koja je izuzetno zarazna i izaziva čak i kraste. Šuga se javlja i kod dece i kod odraslih, nema pravila. Nedavno mi je dolazio bračni par po savet jer nisu znali koji problem ima žena. Donela je bukvalno pun kofer dokumentacije sa raznih ispitivanja, a nije imala dijagnozu. Sedam meseci su je lečili od alergije nepoznatog porekla. Pregledala sam i muža i utvrdila da zapravo oboje imaju šugu. Brzo su se izlečili – objasnila je dr Isailović.

Ljudi koji preleže šugu nisu zauvek zaštićeni jer problem može da se vrati. Čak su oni koji su je imali senzibilniji za ponovnu pojavu oboljenja.