Konkurs za „jeftine" bicikle od 15. jula

Gradski konkurs za subvencije za kupovinu bicikala biće raspisan 15. jula, a prvih 2.000 građana koji se budu javili dobiće subvenciju od 5.000 dinara, istakao je juče zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Subvencije će, kako je pojasnio, važiti za kupovinu bicikala koji koštaju do 25.000 dinara. 

– Želimo da promovišemo domaću proizvodnju bicikala, a ujedno i da pomognemo da ljudi sve više kupuju ovu vrstu prevoznog sredstva. Zato smo i predložili izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja i tražili da biciklisti mogu da koriste žute trake u određenim delovima dana kada nije špic. Isto tako, tražili smo da se uvede pojam biciklističko-pešačke ulice, a to su ulice gde je brzina saobraćaja ograničena na 10 kilometara na čas i gde prednost imaju pešaci i biciklisti. Pored toga, ove godine radimo skoro 40 kilometara novih pešačkih staza – prenosi Beoinfo reči Gorana Vesića koji je još najavio da će biti raspisan i tender za javno-privatno partnerstvo za javne bicikle, kao i to da će biti 150 stanica za 1.500 javnih bicikala.

Sredstva za subvencije za kupovinu bicikala obezbeđena su pre oko mesec dana rebalansom budžeta grada. Predstavnici biciklista su proletos, kada je prvi put najavljena ova ideja, za naš list ocenili da je to dobar potez i da ga treba podržati, bez obzira na to što iznos subvencije nije veliki. Kako je tada istakao Zoran Bukvić iz Udruženja „Ulice za bicikliste”, ljubitelji dvotočkaša su ovu meru tražili još prošle godine, kao i izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja, ukidanje PDV-a na dvotočkaše...

Kada je reč o samoj biciklističkoj infrastrukturi u gradu, staze postoje u više delova prestonice, ali na mnoge od njih biciklisti, opravdano, imaju zamerke – što zbog toga što je deo njih nepovezan, što zbog načina na koji su urađene staze (nazubljeni ivičnjaci koji biciklistima ne odgovaraju, oštra skretanja, česta ukrštanja sa drugim vidovima saobraćaja…). Jedna od poslednjih koju su biciklisti kritikovali jeste staza koja je urađena na Slaviji u okviru uređenja urbanog džepa, a koja je vrlo loše trasirana – cik-cak umesto pravolinijski. S druge strane, kao relativno dobro urađenu stazu biciklisti su ocenili koridor prekoputa TC „Ušće”.

Ali, da bi bicikliranje postalo praksa mnogih Beograđana, kako kažu u udruženjima, grad mora da napravi jasan, dugoročan plan na ovu temu i da odmah počne da dela, ako želi vidljivije rezultate najranije za 10, 15 godina.

D. Aleksić

Kontrole, gubitak i putnici

Drugi čovek glavnog grada juče se osvrnuo i na kontrole putnika u javnom prevozu i novac koji grad dotira za ovu komunalnu uslugu. Kako je Vesić ukazao, za javni prevoz se godišnje izdvaja 240 miliona evra, od čega je udeo prihoda od naplate karata 65 miliona.

– To znači da oko 180 miliona evra dotiramo direktno u javni prevoz i to svake godine izgubimo jer ljudi ne plaćaju prevoz – kazao je Vesić.

I kad god se pomene tema plaćanja prevoza pokreće se začarani krug. Dobar deo putnika godinama ponavlja da bi prevoz plaćao kada bi on bio kvalitetniji i pre svega redovniji, ali i kada bi cena karata bila povoljnija i raznovrsnija, a iz grada uobičajeno uzvraćaju – prevoz može biti bolji samo ako većina putnika plaća karte.

Ova poruka gradskih čelnika svakako se ne bi svidela na primer putnicima koji su pre neko veče više od 40 minuta čekali autobus 74 kod Sava centra i koji su bili opravdano revoltirani zbog toga.