Raketa i polisa štite od grada

Pre nekoliko dana grad u okolini Čačka napravio je u voćnjacima između 10 i 30 odsto štete koja bi bila i mnogo veća da nije bilo protivgradnih raketa. Tim povodom Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da će država gledati da pomogne i one koji se nisu osigurali.

„Znate kako, postoje dva alata – jedan je protivgradna zaštita, drugi  je osiguranje i kad to uparite nemate više nikakav problem”, kazao je Nedimović.

Država daje subvencije kako bi se zemljoradnici u što većem broju osigurali. I ovogodišnjom uredbom o raspodeli u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021, kao i ranijih godina, predviđeni su podsticaji za osiguranje proizvodnje. Nosilac  poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji, ima pravo na podsticaj osiguranja useva, plodova i životinja do 40 odsto, a u područjima sa otežanim uslovima rada i do 45 procenata premije osiguranja. Maksimalni iznos podsticaja za ratarske useve je 100.000 dinara, za povrtarstvo 500.000, voćarstvo, vinovu lozu i hmelj milion dinara po hektaru, a za životinje dva miliona.

Kao i prošle godine, uredbom je predviđena posebna pogodnost za proizvođače pet okruga, Moravičkog, Zlatiborskog, Podunavskog, Šumadijskog i Kolubarskog. Ovi regioni su, po proceni Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u toku kalendarske godine najviše pogođeni vremenskim nepogodama, pa poljoprivrednici sa ovih područja, koji se odluče da osiguraju proizvodnju, mogu od države da računaju na plaćenu premiju osiguranja i do 70 odsto.

Petinu cene polise dotiraju i lokalne samouprave u proseku. Međutim, učešće osiguranih useva i stoke još nije veliko. Ukupno je osigurano oko 15 procenata biljne proizvodnje i svega pet odsto stočnog fonda što je blago povećanje u odnosu na ranije godine. Jedan od razloga za to je što poljoprivrednici osiguranje ne smatraju investicijom, već troškom. Razlog su svakako i negativna iskustva onih koji su osiguranje platili, ali nisu bili zadovoljni nadoknadom štete koju im je osiguravajuća kuća isplatila. Recimo, vlasnik zasada višnje, na primer, smatra da mu je grad napravio stopostotni gubitak, a osiguravajuća kuća mu nadoknađuje samo 50 odsto štete. Takođe, poljoprivrednici navode da nije u redu da osiguravajuća kuća i osigurava i radi procenu, nego se zalažu da procenu štete obavlja nezavisna komisija.