Mehta ponovo u gradu svoje mladosti

Prijateljstva iz mladosti nas ponekad odvedu u gradove na raznim stranama sveta u koje se posle rado vraćamo, vezani za njih neobjašnjivim nitima. Upravo takva priča postoji o Zubinu Mehti i našoj prestonici. Zato će slavni dirigent nastupiti deseti put sa Beogradskom filharmonijom 10. jula u 20 časova u Velikoj dvorani Kolarca. Na programu su „kraljevska” dela simfonijske muzike „Pastoralna simfonija” Ludviga van Betovena i Prva simfonija Johanesa Bramsa.

Ovaj gala koncert biće direktno emitovan na Drugom programu RTS-a, a prvi put posle godinu i po dana muzičari BF imaće priliku da sviraju pred punom salom. Naime Krizni štab za borbu protiv kovida 19 dao je dozvolu da se ovako značajan događaj održi u punom kapacitetu Velike dvorane Kolarčeve zadužbine od 883 sedišta.

Te 2018. navršilo se šest decenija od prvog nastupa slavnog dirigenta sa našom folharmonijom, a prilika da se to obeleži ukazala se sada. Mladog i neafirmisanog dirigenta Zubina Mehtu dovelo je iz Beča u Beograd 1958. studentsko prijateljstvo sa maestrom Borislavom Pašćanom. Zajedno su bili u klasi čuvenog profesora Hansa Svarovskog. Mehta je te godine nastupio sa Beogradskom filharmonijom, a 1960. održao još dva koncerta u našoj prestonici sa Radijskim orkestrom i Orkestrom Vojske Jugoslavije, potom još dva kada je postao slavan sedamdesetih godina prošlog veka.

Zatim su usledili događaji koji su Mehti doneli planetarnu slavu i saradnju sa najvećim umetnicima današnjice. Gotovo da nema većeg muzičkog spektakla u svetu na kom nije učestvovao. Trebalo je da prođe ukupno 24 godine da bismo ga tek posle demokratskih promena, ponovo slušali u Beogradu, u Centru „Sava” 5. novembra 2000. Naša prestonica je tada zbog bombardovanja 1999. na obodima grada bila u mraku, zbog oštećenih trafo-stanica i stalnih restrikcija. Mnogi od nas su se pod svetlima sveća spremali za taj koncert, gde je u punom sjaju, u dvorani Sava centra, maestro Mehta nastupio sa Beogradskom filharmonijom. Posle koncerta vraćali smo se u svoje domove gde nas je grejala snaga muzike. Sav prihod sa tog koncerta (2000) bio je namenjen bolesnoj deci Univerzitetske bolnice Kliničkog centra, a maestro Mehta je tada rekao:

‒ Nisam borac već muzičar, ali muzika širom sveta nosi misiju o kojoj svi treba da brinemo, a dela Betovena i Čajkovskog koja ćemo izvesti, imaju veliku unutrašnju snagu i pobedu duha. Sentimentalno sam vezan za vašu zemlju jer je moj prvi značajni koncert u karijeri bio 1958. sa Beogradskom filharmonijom. Došao sam da pozdravim vašu novu eru, njeno rađanje koje smo posmatrali spolja. Raduje me što će prihod sa koncerta otići bolesnoj deci.

Tadašnji nastup je u direktnom prenosu emitovao RTS, a bio je prisutan i tadašnji predsednik Vojislav Koštunica koga je publika pozdravila aplauzom, a potom i velikog Mehtu koji je izrazio želju da se lično sretne s predsednikom, uz napomenu da je „on postao novi heroj sveta”.

Novo gostovanje Zubina Mehte u našoj zemlji dogodilo se 2005, a neposredan povod za njegov dolazak ovoga puta je bio ciklus koncerata koji je Beogradska filharmonija organizovala u čast dirigenta Hansa Svarovskog, nekadašnjeg Mehtinog profesora. Tada se maestro zadržao kod nas čitavih pet dana. Dobro raspoložen, u društvu plavokose supruge Nensi, u sali BF je primio medalju „Beli anđeo”, kojom ga je odlikovao predsednik SCG Svetozar Marović, i Počasni doktorat beogradskog Univerziteta umetnosti. Tada je i osnovan fond za nabavku instrumenta koji nosi ime velikog Mehte, i koji je bio polazna osnova za obnovu instrumentarijuma.

Zubin Mehta u velike projekte ulazi sa ogromnom energijom, naviknut da ispred sebe na sceni ima mnogo ljudi, kao i iza sebe, u publici. Učestvovao je i na spektaklima poput onih sa tri tenora ili u izvođenju opere „Turandot” u Zabranjenom gradu u Pekingu i o tome je kod nas govorio:

‒ Imam oko 180 koncerata godišnje. Ne vidim zašto klasičnu evropsku muziku ne bismo učinili popularnom. Ako hoćemo da to što radimo zadržimo za nekolicinu ljudi, onda ne bi trebalo ni da držimo koncerte. Tri tenora su nastupala na otvorenom za 8.000 slušalaca, a prihod je otišao u dobrotvorne svrhe.

Posle više od dve hiljade koncerata održanih na pet kontinenata, Mehta je postao doživotni umetnički direktor Izraelske filharmonije, vodio je Bavarsku državnu operu, kontinuirano nastupao sa najpoznatijim orkestrima sveta... Sa našom BF maestro neguje posebne odnose, gradeći prijateljstvo koje odavno prevazilazi okvire muzike i umetnosti. Mnogo je pomogao Beogradskoj filharmoniji, čija fondacija nosi njegovo ime, a na donatorskoj večeri 2013. u junu prikupljeno je 599.680 hiljada dolara za turneju po SAD. Zubin Mehta se svaki put odriče honorara u korist Fondacije BF, čiji je počasni predsednik i koristi priliku da javnost podseti na neophodnost izgradnje nove koncerte dvorane, koja bi bila dom Beogradske filharmonije i simbol Beograda, „prepoznatljiv iz aviona”, navodi se na sajtu BF.

Maestro Mehta se odrekao i autorskih prava za autobiografiju „Partitura mog života”, koja je objavljena u okviru izdavačke delatnosti BF. Našoj publici još je u sećanju koncert Beogradske filharmonije u junu 2017. na otvorenom pred 25.000 ljudi, na kojem je upravo Zubin Mehta, nasmejan i poletan, bio specijalni gost. Tada se sreo i sa predsednikom Vučićem, zahvalio mu na svemu što se čini za BF, između ostalog i na planu za izgradnju nove koncertne dvorane. Maestro Mehta je i ovog puta doneo svoj prepoznatljiv optimizam u naš grad njegove mladosti, u koji je stigao juče popodne.