Lov na jelena

Kako je DSS od stranke koja je suvereno vladala Srbijom četiri godine, uprkos tome što nikada nije prelazila 18 odsto podrške, došla u situaciju da izgubi vlast posle izbora od 11. maja? Do sada je na stranama ,,Politike” ponuđeno nekoliko odgovora. Po prvom mišljenju, vrh stranke nije znao da biračima objasni kako će, ako pobedi na izborima, sprovesti u delo nacionalnu politiku odbrane teritorijalnog integriteta zemlje i zadržati Kosovo u Srbiji. Po drugom, za sve su krivi socijalisti. Da oni nisu „ispalili” DSS i SRS, sa kojima su započeli pregovore o vladi, DSS bi i dalje zauzimao istu poziciju na koju je došao 2004. godine. Po trećem, DSS su na cedilu ostavili strani ambasadori i tajkuni: oni su sastavili novu vladu, ignorišući narodnu volju. Moglo bi se navesti još teorija, ali ovoliko je dovoljno.

Ovde će se izložiti jedno drugačije objašnjenje političkog kraha DSS-a. Ono ima dva aspekta. Sa jedne strane, DSS je bio žrtva nedoslednosti u politici sabornosti za koju se otvoreno zalagao od 2004. godine. Sa druge, DSS je bio žrtva pogrešne strateške procene svog rukovodstva. Ta strategija je u teoriji igara poznata pod nazivom „lov na jelena”.

Počnimo od lova na jelena. Pretpostavimo da dva lovca imaju izbor između lova na jelena i lova na zeca. Lov na zeca ne zavisi od toga šta će da uradi drugi lovac: zeca svako može da ulovi sam. Lov na jelena, međutim, zavisi od toga šta radi druga strana: on je moguć samo ako lovci sarađuju i veruju jedno drugom. Budući da je jelen vrednija lovina od zeca, lovcima se više isplati da zajedno love jelena nego odvojeno zeca. Da li to znači da će oboje zajedno da love jelena? Ne nužno. Kako je pisao Ruso u „Raspravi o jednakosti”, „ako se desi da zec prođe pored jednog od lovaca, ne moramo da sumnjamo da će on napustiti zajednički lov i bez skrupula krenuti da samostalno lovi zeca”.

Nešto slično uradio je DSS kada je Vojislav Koštunica 8. marta objavio da više ne želi da u Vladi Srbije sarađuje sa Demokratskom strankom. DSS doduše nije, kao lovac iz primera, krenuo da samostalno pravi vladu, već je pokušao da to uradi sa Srpskom radikalnom strankom, verujući da će se birači, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, masovno okrenuti ka njemu i radikalima. Ta strategija je propala jer je bila utemeljena na pogrešnoj proceni, ali to je sada od manjeg značaja. Važno je to da je DSS smatrao da „ispalom” i nesaradnjom može da dobije više od onoga što je u tom trenutku imao sarađujući sa DS-om.

Saradnja u vladi propala je zato što među stranama nije bilo poverenja. To je Koštunica i rekao kada je navodio razloge zbog kojih se odlučio da zatraži raspuštanje skupštine: DSS više nije verovao DS-u. Sada je lakše razumeti prvi aspekat objašnjenja. DSS je propao na izborima zato što nije verovao u politiku koju je sam zagovarao. Iako su objedinjavanje i sabornost bili osnova političke platforme DSS-a, sam DSS nije verovao da je zajednički „lov na jelena” moguć, nadajući se da će sa drugim partnerom dobiti više. Onaj koji se najviše zalagao za opštu saradnju nije verovao u tu strategiju, iako druga strana ničim nije pokazala da je spremna da samostalno „lovi zeca”. Procena se pokazala pogrešnom, a za odsustvo poverenja DSS je morao da plati cenu: da je verovao da se sa DS-om može voditi koherentna nacionalna politika, DSS bi i danas bio u vladi Srbije. Ta politika ne bi bila ništa drugačija od one koju će u novoj vladi voditi DS i SPS.

Da li će DSS izvući neke pouke iz izbornog poraza i gubitka vlasti? To zavisi od toga kako će se u DSS-u protumačiti šta se desilo 11. maja. Na početku teksta navedene su tri interpretacije. Čini se da je DSS neke od njih već prihvatio. Recimo, onu po kojoj je za sve kriv SPS koji se odlučio za „neprirodnu koaliciju” sa DS-om. To rukovodstvo stranke oslobađa odgovornosti za loše poteze koje je povuklo u martu kada je odlučilo da ide na nove izbore. Čini se da je rukovodstvo danas stalo na stanovište kako u politici stranke nije potrebno ništa da se menja, te kako je samo potrebno čekati novu priliku koju će stranka sigurno ponovo dobiti, „jer neprirodna koalicija ne može dugo da traje”. To je jedan dosledno izveden zaključak. Članovima DSS-a ostaje da razmisle da li su taj zaključak i interpretacija iz koje je izveden ispravni.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu