Novi Sad nema dovoljno vode

Novi Sad – Sa tropskim žegama redovno stižu i apeli na racionalnu potrošnju vode iz gradske mreže Novog Sada. Tako je već godinama. Građani se prekorevaju da vodu troše za zalivanje bašta i njiva u gradskim naseljima. Upućeni kažu da samo na sremskoj obali ima oko 200 bazena. Mnogi od njih se pune sa česme jer je tako jeftinije nego da se naruče cisterne. Fabrika vode na Limanu ponekad ne može toliko da proizvede kolika je potražnja, pa nadležni zavrnu slavine.

Preksinoć je potrošnja ponovo naglo skočila, pa su iz JKP „Vodovod i kanalizacija” zapretili novim obustavama, ako se trend nastavi. Pre dve sedmice restrikcije su uvedene na jednu noć i u JKP kažu da je to dalo efekta. Ali slavine uvek negde budu suve zbog planskih radova na mreži ili sanaciji kvarova, a leti pogotovo.

Da je reč o slobodnom tržištu, zbog povećane potrošnje, cene bi rasle, ali voda ovde ne bi trebalo da bude luksuz, ako se racionalno troši. Radi se o javnom resursu čije cene kroji gradska vlast. Značajnim poskupljenjima pre deset godina, kubik za domaćinstvo zacrtan je na 54,57 dinara, ali se mora računati i na odvođenje otpadnih voda, pa cela usluga tako košta 88,96 dinara.

Kada se po članu domaćinstva troši više od pet kubika, blok tarifa se znatno uvećava i iznosi 163 dinara.

Član Gradskog veća Novog Sada Zdravko Jelušić, zadužen za komunalne poslove, kaže za „Politiku” da cena vode nije menjana od 2011. godine, ali da se zasad ne razmišlja o povećanju, niti o naplati dodatnih 118 dinara po domaćinstvu za „pogonsku spremnost sistema”.

Takva „evro-naknada”, podsetimo, predviđena je prošlogodišnjom odlukom Gradske skupštine kao mogućnost dodatnog prihoda „Vodovodu i kanalizaciji” za održavanje objekata i nabavku opreme, a naišla je na žestoke kritike opozicije kao „pljačkaški namet”.

„Verujemo da se apelima na svest građana može rešiti problem u vezi sa povećanom potrošnjom vode. Najlakše bi bilo da uvedemo blok tarifu jer ljudi sada nisu spremni da za zalivanje bašte koriste tehničku vodu. Nije toliko skupo izbušiti bunar”, kaže Jelušić.

U okolini Novog Sada mogu se naći preduzetnici koji buše male bunare za oko sto evra, na dubinu od oko deset metara. Uz to treba platiti i pumpu i majstorske ruke, pa ceh može da bude i oko 130 evra. Da li je to moguće subvencionisati, pitamo, kao što se recimo građanima pomaže oko kupovine bicikla u Novom Sadu ili taksija u Srbiji. Jelušić kaže da bi o tome moglo da se razgovara.

Prema njegovom mišljenju, ne treba svako da buši bunar već je možda dovoljno da bude jedan takav izvor tehničke vode u ulici, ali to podrazumeva i dogovor ljudi koji žive na toj lokaciji.

Zbog toga što stanogradnja cveta u Novom Sadu i grad postaje sve veći i po broju stanovnika, mnogi se pitaju da li takvo stanje prati odgovarajuća komunalna infrastruktura u gradskoj mreži.

„Ne možemo zaustavljati stanogradnju, ali potpuno se slažem da to moramo ispratiti infrastrukturom”, odgovara.

Prema njegovim rečima, veliki problem vodosnabdevanja u Novom Sadu predstavlja to što su zatvoreni reni bunari na Štrandu jer je vremenom došlo do sleganja tla.

„Vratićemo tih šest bunara u rad, kad rešimo problem kanalizacije na Limanu 1 i 2. Sa tim bunarima dobili bi još 40 odsto trenutne proizvodnje vode u Novom Sadu”, objašnjava.

Pomenuta kanalizacija na Limanima treba da bude revitalizovana velikim infrastrukturnim radovima, kako je najavio prilikom nedavnog obilaska fabrike vode, u okviru projekta „Čista Srbija”.

Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija” Gvozden Perković istakao je tom prilikom da se za sada proizvodi dovoljno vode i sistem se održava, ali to znači da je sistem prenapregnut i da sve mora da funkcioniše od izvorišta pa do prerade.

„Međutim, ako bude situacija da se voda nenamenski troši, pogotovo noću, kada vidimo da je ogromna potrošnja, moraćemo da reagujemo. Najveća potrošnja jedne večeri, u jedan sat posle ponoći, bila je 1.860 litara u sekundi, a mi proizvodimo 1.300 litara što je više nego dovoljno. To je bilo u delu gde je individualno stanovanje, tako da je potrošnja bila očigledno nenamenska. Zbog toga smo i uveli restrikcije, uspeli smo da u toku jedne večeri napunimo rezervoare i od tada je stabilno snabdevanje vodom svih građana. Apelujemo da se voda troši namenski, ima je više nego dovoljno, ali za bašte, njive, bazene i neracionalno trošenje je nema. Voda je ograničen resurs i molim sve sugrađane da budu savesni i odgovorni”, rekao je direktor „Vodovoda i kanalizacije”.