Energija budućnosti iz šuma

Na zahtev Evropske unije da se do 2050. godine zatvore termoelektrane na ugalj nema u Srbiji definisanog odgovora. Gospodin Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku („Politika”, 30. maj), smatra da proizvodnju električne struje na ugalj, koja u Srbiji čini dve trećine proizvedene struje, ne mogu zameniti zeleni kilovati bez velikog poskupljenja, koje stanovništvo Srbije ne može da izdrži. Nasuprot tome, profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković („Politika”, 30. maj) smatra da se u Srbiji može izvršiti energetska tranzicija prelaskom na solarne i vetroelektrane do 2050. godine.

Kako stoji stvar s drvetom, hiljadama godina jedinim energentom, zahvaljujući kojem je čovek stvorio velike civilizacije na severnoj hemisferi zemlje? U procesu u atmosferi Zemlje po uprošćenoj hemijskoj formuli CO2 +H2O = Cn Hn+O2, potrošnjom ugljen-dioksida i vode deponuju se na našoj geografskoj širini energije u ugljovodonike, odnosno drvo, 21 MWh po hektaru godišnje.

Sadašnja površina u Srbiji iznosi 2,5 miliona hektara, što čini 33 odsto ukupne površine republike. Povećanje površine šuma do 40 odsto, odnosno tri miliona hektara, ne bi ugrozilo poljoprivredu ni ostale potrebe za površinama, pa treba planirati da se do 2050. godine pošumi 500.000 hektara napuštenog poljoprivrednog zemljišta; pa bi deponovanje sunčeve energije u drvo pomenutom formulom iznosilo 63 miliona MWh godišnje. Od toga bi se godišnje moglo proizvesti pet miliona tona peleta, energetske vrednosti 25 miliona MWh i tržišne vrednosti od milijardu evra. Drvo za pelet dobijalo bi se iz uzgojnih seča, uz pošumljavanje i prevođenje izdanačkih šuma u viši uzgojni oblik, niske pod visokim šumama. Proizvodnjom pet miliona tona peleta godišnje zamenio bi se uvoz prirodnog gasa za 2,5 milijardi kubnih metara, ili sirove nafte za dva miliona tona, što bi znatno doprinelo smanjenju našeg spoljnotrgovinskog deficita.

Ukupna investicija za postizanje proizvodnje pet miliona tona peleta godišnje bila bi milijardu evra, i to za podizanje fabrika peleta 800 miliona i za preduzetnike za seču, privlačenje i prevoženje drveta, za preduzeća za organizaciju eksploatacije šuma i zasadničku proizvodnju 200 miliona evra. Fabrike peleta i novozaposleni bili bi locirani na područjima na kojima je odliv stanovništva najveći. Sva sredstva za pošumljavanje i melioraciju dobijala bi se od drveta, sirovine za pelet. Pelet se može koristiti za proizvodnju struje u elektranama, pri čemu cena električne energije ne bi trebalo da pređe 12 dinara po kWh na mestu potrošnje.

U Srbiji bi se od 2050. godine, pored peleta, iz šuma godišnje dobijalo tri miliona kubnih metara kvalitetne rezane građe za enterijere i nameštaj u vrednosti od 600 miliona evra. Bolje je ulagati u zelene šume, koje imaju važne funkcije: zaštitu od erozije, održavanje režima voda, popravljanje kvaliteta vazduha i rekreaciju stanovništva, nego u „skalameriju”: vetroparkove koji degradiraju životnu sredinu.

Mr inž. Srđan Tanasković