Islamska država diže glavu

Pripadnici terorističke grupe Islamska država pretrpeli su teške poraze u Iraku i Siriji ali i dalje predstavljaju pretnju miru i bezbednosti ne samo na Bliskom istoku nego i u Africi i Evropi, gde su se mnogi džihadisti vratili i našli privremeno utočište. Na to upozoravaju u Ankari, koja je prva na udaru terorista koji su se u poslednje vreme privremeno pritajili.

„ID kao i Radnička partija Kurdistana i njena sirijska filijala Jedinice za zaštitu naroda i dalje su velika pretnja ne samo Turskoj nego i zemljama u širem regionu, a posebno Siriji. Sve dok ne osujetimo saradnju između ovih grupa nemoguće je postići trajni mir i stabilnost”, upozorio je šef diplomatije Mevlut Čavušoglu zemlje članice međunarodne koalicije na nedavnom sastanku u Rimu.

U Ankari kritikuju saveznike, pre svega Ameriku, zbog podrške koju pružaju opozicionoj grupi Sirijske demokratske snage, sa kojom sarađuju, kako se tvrdi, i kurdski teroristi i džihadisti.

„Borba protiv jedne terorističke grupe ne može se dobiti podrškom drugoj terorističkoj organizaciji pošto se one finansijski i logistički međusobno podržavaju”, ističu u Ankari.

Pentagon od početka naoružava tu grupu sirijskih Kurda pošto se istinski bori protiv džihadista. To je jedan od problema za koji NATO saveznici, Turska i SAD već godinama ne mogu da nađu zajednički jezik.

„Turska je jedina zemlja koja se u poslednje vreme na terenu bori protiv ID. Mi smo onesposobili njenu finansijsku strukturu i dosad smo eleminisali 4.500 militanata u Anadoliji, Siriji i Iraku”, tvrde u turskoj vladi.

Oživljavanju aktivnosti pripadnika Islamske države u poslednje vreme doprinose i spoljne okolnosti. Prvo, mnoge zemlje su se posvetile sebi zbog pandemije virusa korona i drugo, pogoduju im sukobi Amerike i Irana posle ubistva generala Kasima Sulejmanija, koji je bio poznat kao „jedan od najvećih neprijatelja ID”.

Kada je u martu 2011. godine „arapsko proleće” stiglo u Siriju, na zapadu i u Turskoj su u početku gledali kroz prste džihadistima koji su sa svih strana sveta pohrlili u Siriju da pomognu tamošnjoj opoziciji da obori režim Bašara el Asada. Oni su bez problema dolazili do Bliskog istoka, najčešće preko Anadolije jer se u početku naivno verovalo da su El Asadu, kao i Hosniju Mubaraku i Muameru Gadafiju, dani odbrojani i da će se posle njegovog pada ekstremisti povući. Kada su učvrstili svoje pozicije u regionu, oni su proglasili kalifat (versku državu) na teritoriji Sirije i Iraka i počeli masovne progone i da izvode terorističke akcije na Bliskom istoku, u Turskoj, Zapadnoj Evropi, Africi. U bombaškim akcijama u Anadoliji stradalo je više od 300 civila i pripadnika snaga bezbednosti.

Posle poraza u Iraku i Siriji, a pogotovo nakon ubistva lidera terorista Abu Bakra el Bagdadija krajem 2019. godine, pogrešno se poverovalo da je to kraj Islamske države. Teroristi se, međutim, sada prilagođavaju novim okolnostima. Jedni su se u manjim grupama pritajili u Siriji i Iraku, čekajući bolje dane, drugi su preko Anadolije sa izbeglicama pokušali da se domognu evropskih i afričkih zemalja, odakle su pre deset godina došli, treći su se priklonili Al Kaidi i drugim ekstremnim grupama, čekajući bolja vremena. Pojedine zemlje, kao što su Velika Britanija i Holandija, ne žele da prime svoje državljane muslimane iako Turska s njima ima ugovor o ekstradiciji kriminalaca. U međuvremenu su im oduzele pasoše. Islamska država nije nestala. Ona je u defanzivi. Pritajila se i prilagođava se novim okolnostima borbe. Nešto slično se dogodilo pre dve decenije i sa Al Kaidom posle ubistva Osame bin Ladena u Avganistanu. Velika zagonetka je i novi lider ID, Ibrahim el Hašimi, kome se još uvek precizno ne zna čak ni ime niti poreklo. Džihadisti u poslednje vreme ponovo dižu glavu ne samo u Iraku, Siriji i Turskoj nego u Kongu, Burkini Faso, Nigeriji, gde su nedavno izveli više bombaških operacija.