Dvostruko više požara na otvorenom

Broj požara na otvorenom povećan je dvostruko otkako su krenule velike vrućine. Samo je prekjuče bio 31, a od početka meseca 124. Među njima je i onaj u Vinči, između poljoprivrednog dobra „Radmilovac” i Instituta za nuklearna istraživanja „Vinča” gde je izgorela strnjika, ali i privatni zasadi voća i žito. Vatra je na vreme „presečena” pa, srećom, nije zahvatila nijedan objekat.

Da se ne bi dogodilo da neko strada ili da dođe do velikih materijalnih šteta, potreban je oprez i poštovanje propisa.

– Vatrogasno-spasilačka brigada Beograd je od početka meseca intervenisala ukupno 199 puta. Od toga smo imali 171 požar, a na otvorenom prostoru 124. Taj broj je znatno povećan u odnosu na prosek, u odnosu na prethodne godine. Svaki požar na otvorenom, posebno u ovom periodu kada imamo tropske temperature i jak vetar, može da izazove katastrofu. Ne samo što može da uzrokuje štetu, već u takvim požarima neko može i da strada. Toga je bilo prethodnih godina. Dim koji se javi u požarima kraj puta je izuzetno opasan. Pojavljuje se iznenada zbog čega vozači nemaju vremena da reaguju – navodi Miloš Majstorović, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, i napominje da je paljenje na otvorenom zabranjeno zakonom.

A Zakon o poljoprivrednom zemljištu je predvideo da se kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazni svako fizičko lice koje pali žetvene ostatke. Preduzetnici će za to delo platiti od 25.000 do 250.000 dinara, a pravna lica od 100.000 do milion dinara.

Požari na otvorenom vatrogascima spasiocima dodatno otežavaju rad i odvlače njihovu pažnju na više strana.

– Obično ovi požari na otvorenom, posebno na njivama sa strnjikom, ne izazivaju veće materijalne štete, ali nama otežavaju rad jer mi imamo ograničene resurse. U ovom periodu može da dođe i do požara u višespratnicama, što potencijalno predstavlja veću opasnost zbog ugroženih stanara i izaziva veću štetu, mogu da se zapale automobili, potrebni smo u slučaju saobraćajnih nesreća... Da ne bismo slabili svoje redove, apelujemo na sugrađane da ne pale travu i strnjiku – rekao je Majstorović.

Paljenje strnjike kao nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva unutrašnjih poslova, samo 2019. godine u Srbiji je zabeleženo više od 19.000 požara na otvorenom, 14 građana je stradalo, a 40 spaseno. Najviše je gorelo nisko rastinje, ali su u požarima stradale i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi, uništavani čitavi eko-sistemi, ugrožavana lovna divljač, biljne i životinjske vrste, zagađivan vazduh…

U više od 90 slučajeva uzrok požara je ljudski faktor – namera, nehat, nepažnja… Zbog toga ovih dana, osim na otvorenom, i sugrađani koji žive u kućama i u višespratnicama takođe treba da obrate pažnju. Povećava se broj požara zbog neispravnih i opterećenih elektroinstalacija. Poseban problem u ovo vreme prave klima-uređaji o kojima treba posebno povesti računa. Klima ne može da radi 24 sata i ne sme da bude uključena kada je uključen i veći broj aparata. Preporuka je da se ona gasi uvek kada je bez nadzora, a noću zato što tada ne postoji mogućnost kontrole. Vatru je teško primetiti na vreme, a prema tome i u pravi čas obavestiti vatrogasce.

Za centimetar humusa potreban vek

Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi jer se visokim temperaturama požara uništavaju korisni mikroorganizmi u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje njegova plodnost, a takođe se smanjuje sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, kako su objašnjavali u Ministarstvu zaštite životne sredine, zavisno od sadržaja humusa u zemljištu, i do tri tone humusa po hektaru. A za stvaranje centimetra humusa potrebno je sto godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šest kilograma azota po toni slame.