Umesto odlaska na hadž – iskrena molitva

Drugu godinu zaredom muslimani iz Srbije, poput onih iz drugih zemalja sveta, ne mogu da odu na hadžiluk u Meku i obave petu temeljnu dužnost islama. Zbog pandemije virusa korona, a kako bi se sprečilo širenje zaraze, hadž je i ove, kao i prošle godine, ograničen na manji broj vernika, i to na one koji dolaze iz Saudijske Arabije. Prošle godine obrede hadža obavljalo je svega 1.000 hodočasnika, ove godine, 11. jula, hadžiluk će u Meki započeti mnogo veći broj njih, 60.000 muslimana, ali je to i dalje veoma malo budući da uobičajeno u ovo doba godine Meka postaje mesto molitve za oko dva i po miliona vernika iz celog sveta. Suštinski je to velika opomena celom ljudskom rodu, konstatuje u razgovoru za „Politiku” Mustafa Jusufspahić, muftija beogradski Islamske zajednice Srbije.

– Opomena je kada imate osećaj da vam je uskraćeno gostoprimstvo u božjoj kući, da vam je milost uskraćena u toj grupnoj molitvi koja je sevapnija, bolja 28 puta nego kad je sam čovek obavlja. Kada vam je uskraćena jedna molitva, ona oko Ćabe, koja je vredna 100.000 drugih molitava, uskraćeno ti je da se odazoveš Bogu sada i poručuje nam – ne možeš ići zato što sam ljut. Očistite se, uredite se, vratite se izvoru, a izvor vam je dat i neće biti promenjen do sudnjega dana. A vi vidite kako su muslimani svugde posvađani, nema reda, svako želi sebe da istakne. Onaj skida ahmediju, oblači političko odelo, ide da se svađa, da se miri, onde imate ljude koji zloupotrebljavaju veru za razne političke stvari. Bog jednostavno mora da nas opomene jer nas voli. I u ovome moramo videti njegovu milost – kaže muftija Jusufspahić.

On podseća da je hadž obaveza svakog punoletnog muslimana koji je u mogućnosti da ga obavi, ali i da je velika snaga iskrene molitve gde god da se ona proiznosi.

– Zamisliš Ćabu i klanjaš, duh je bitan da stigne gde treba i da se vrati napojen sa izvora. Bog je toliko veliki i moćan da je svakom dao tu vertikalu – ističe muftija beogradski.

Ipak je susret sa Mekom, koji je privremeno odložen već dve godine, nezamenljiv. Kako kaže naš sagovornik, muslimani se celog života pripremaju za hadž, koji je kulminacija duhovnog života, a svaka zemlja ima godišnju kvotu koliko vernika može da dođe u Meku.

– Mi ovde u Srbiji i muslimani koji žive u tzv. neislamskim zemljama ne možemo da shvatimo koliko je milosti njima time Bog dao jer je kvota za hadž za te zemlje srazmerna potrebama. Godišnja kvota od 500 do 600 ljudi iz Srbije koji mogu da odu je i realna potreba, u odnosu na Indoneziju, gde ne možeš ceo život da dočekaš da dođeš na red, da uđeš u tu kvotu od 100.000 vernika godišnje. Najuređenija priča je u Maleziji, gde su napravili fondove u koje se od rođenja deteta uplaćuje za njegov odlazak na hadž, pa već sa dvadeset godina može da ode, ako uđe u kvotu. Voleo bih da i pri Islamskoj zajednici Srbije imamo takav fond – kaže muftija Mustafa Jusufspahić.

Neopisiv je odlazak na hadž, objašnjava, i deli s nama lični doživljaj – prvi put je, kako opisuje, video Ćabu uzdignutu od zemlje, kako leti, drugi put kao da je tužna i, kako dodaje, kao ozbiljan Dorćolac ne bi to izgovarao da nije zaista to i doživeo u Meki.

– Svakom muslimanu hadžiluk je svojevrsni sudnji dan. Kad odete tamo, svi su bez klasa, rasa, nacija, svi smo isto obučeni. To je doživljaj sudnjeg dana kada ćemo odgovarati za svoja dela. A želja svakog iskrenog vernika muslimana jeste da bude od onih kojima će Bog da se ponosi pred anđelima. Isto tako doživljavamo i Jerusalim, sa tog mesta se Muhamed uzneo prema rajskim visinama, tu je primljena obaveza molitve. Volimo i sve kuće božje koje god da su, to su nas učili naši preci, to nam je pre 15 vekova rečeno. Sada nas neko optužuje da smo ovakvi i onakvi. Ja nisam takav, znam da je to velika podvala verama, suštinskoj veri, jer ili mu veruješ ili mu ne veruješ. Zato je rečeno: uči, čitaj, spoznaj, pa onda veruj. Ne veruj u to da Bog postoji jer to i đavo zna, nego imaj poverenja u Boga – napominje muftija beogradski.

Ne krije da je vernicima teško što moraju biti strpljivi, ali da ove dane treba da provedu da se urede, zaštite, slušaju nauku i struku.

– Ja nisam lekar, ima onih kojima je taj amanet dat, oni ga na sebi nose, i ako je struka rekla primite vakcinu, ako je to dobro da se sačuva društvo od boleština, setimo se da i Bog kaže – ne bacajte se svojim rukama u propast. I pre svega, sve raditi s imenom božjim, reći, Bože, ti znaš, ja ne znam, ti si taj koji će me jednom rečju izlečiti i bez vakcine i sa vakcinom. To je volja tvoja. Sve što se dešava, dešava se s božjim određenjem i ta spoznaja smiruje. A Bog kaže – neću te opteretiti više nego što možeš da podneseš. Znači da je svaki problem koji je ispred mene rešiv. Ako imaš to poverenje u Boga, ti si slobodan čovek – ističe muftija beogradski Mustafa Jusufspahić.