RNK vakcine su efikasne i neškodljive

„Politika” je u doba infekcije virusom korona znatno doprinela širenju saznanja o efikasnosti i sigurnosti vakcina, vakcinisanja, ali i lekova i drugih terapijskih i preventivnih postupaka. Vredan je članak profesora Zorana Radovanovića (Pogledi, 3. jun) jer daje sliku o naučnom pristupu očuvanju zdravlja. Ispravno je rečeno da su ranije i sami lekari mnoge stručne postupke zasnivali na iskustvu i uverenjima koja nisu rigorozno proveravana. Za dokaz da je neki lek, vakcina ili drugačiji terapijski postupak efikasan i bezbedan, danas se koristi tzv. kontrolisano (randomizirano) kliničko istraživanje. Taj metod je uveden prilikom ispitivanja efikasnosti streptomicina u lečenju tuberkuloze pluća u Engleskoj 1946. godine. Mnogi smatraju da je uvođenje randomiziranog testiranja (uz tzv. dvostruki slepi test) omogućilo najveći napredak kliničke medicine u 20. veku.

Pojava virusa SARS-KoV-2 dovela je do značajnih promena u svim zemljama koje je snažnije zahvatio taj virus, a otkriće novih tipova vakcina rasplamsalo je diskusiju ne samo političara i laika, već i medicinskih stručnjaka. Najpre se javio strah da se primenom vakcine neće postići neophodna zaštita, pogotovo ako se vakcina ne proizvodi klasičnim postupkom, tj. da se ne sačini od proteina virusa, već da se koristi odgovarajuća ribonukleinska kiselina (RNK). RNK je ćelijski sastojak od kojeg se stvaraju proteini. Međutim, dve vakcine, „Fajzerova” i „Modernina”, proizvedene na osnovu RNK koja u virusu stvara odgovarajući protein, i vakcinisanje više miliona ljudi tim vakcinama pokazali su da su one efikasne i neškodljive.

Danas se novom (RNK) tehnologijom ispituju i proizvode i druge vakcine. Tako firma „IDT biologika”, specijalizovana za razvoj i proizvodnju vakcina za sprečavanje raznih zaraznih bolesti, kao što su tuberkuloza, SIDA, malarija, denga i ebola, koristi RNK tehnologiju. Od 409.000 umrlih od malarije u 2019. godini, prema proceni SZO, 94 odsto smrtnih slučajeva dogodilo se u Africi. Povremeno se slučajevi malarije pojavljuju na Korzici, u Italiji, Španiji i Grčkoj. Najopasnija vrsta parazita koji izaziva malariju je Plasmodium falciparum, dok ostala četiri parazita dovode do blažih formi malarije. Ženke komaraca (Anopheles) prenose parazit na ljude, ali ne sve – od preko 400 vrsta, to radi samo 30 vrsta. Do ovih dana, najvažnija prevencija je zaštita od komaraca.

Naš imuni sistem sadrži komponentu nazvanu MIF (faktor inhibicije kretanja makrofaga), koja reguliše odlazak imunih ćelija do mesta infekcije ili, pak, zaustavlja to kretanje kad je oštećenje (ili napad mikroorganizma) odstranjeno. Plazmodijumi mogu da onesposobe funkcionisanje MIF-a, što oštećuje imuni sistem i naš organizam ne stvara dugotrajan imunitet protiv malarije. Sada eksperimentalna RNK vakcina omogućava imunološko pamćenje i tako se atak zaraženih komarca suzbija. Ispitivanja ovih vakcina su uznapredovala i velika je nada SZO da će se malarija iskoreniti već 2040. godine.

Slična istraživanja novog pristupa vakcinama i vakcinisanju dovešće i do lakše borbe protiv raznih infektivnih bolesti, a one se često pojavljuju. Novih patogenih agensa, koji su dovodili do bolesti i zahvatali lokalno stanovništvo ili su se širili, od 1940. godine do danas, identifikovano je u oko 400 slučajeva. Od otkrića vakcinisanja koje je izvršio Edvard Džener (1749–1823), u drugoj polovini 19. veka, nastupilo je zlatno doba mikrobiologije, što je dovelo do proizvodnje raznih tipova vakcina. Neke vakcine sastoje se od modifikovanih (atenuiranih) bakterija ili virusa, koji ne mogu živeti i razmnožavati se u organizmu čoveka, pa ne izazivaju oboljenja, npr. poliomijelitis, male boginje, zaušnjaci i rubeola. Drugi tip vakcina čine mrtvi mikroorganizmi i oni se ne reprodukuju u organizmu (veliki kašalj, kolera, meningokok, pneumokok, influenca i hepatitis A i B). Neke se vakcine priređuju od toksičnih produkata bakterija (toksoidi) tako što se modifikuju, npr. difterija i tetanus. Sada je nauka razvila nov tip vakcina i ne moraju se koristiti proteinski produkti mikroorganizama, već odgovarajuća RNK, koja kod vakcinisane osobe stvara protein na koji organizam stvori odgovarajuća antitela. Ovaj pristup omogućiće veliki napredak u borbi protiv invazije raznih patogena. Ali, na dužinu života i smrtnost stanovništva utiču i masovne nezarazne bolesti. Prevencija tih bolesti, uključujući eliminaciju rizičnih faktora (npr. pušenje duvana i nepravilan način života) važan je naredni korak koji preduzima medicina.

Vredi istaći značaj širenja naučnih saznanja nemedicinskoj populaciji. Međutim, rasprave o vakcinisanju i lečenju kovida 19 povukle su veliku grupu istomišljenika u pravcu sumnji i izbegavanju vakcinisanja. Ali, uskoro će mnogi antivakinalisti shvatiti dokle je dosegla savremena biomedicinska nauka i kako se odvija njen progres; pa će mnogi koji su načinili korak nazad, uskoro poći dva koraka napred.

Akademik Rajko Igić,
Sombor/Čikago