Povratak Srbije na kontinent budućnosti

Koliko ljudi u Srbiji zna da je Beograd bio jedina prestonica u Evropi u kojoj su organizovane masovne demonstracije protiv italijanske okupacije Etiopije pre Drugog svetskog rata? A da su građani Zambije u glavnom gradu Lusaki 72 dana protestovali tokom agresije NATO-a na SRJ 1999. godine? Ili da je krajem osamdesetih godina tadašnja SFR Jugoslavija bila najveći svetski izvoznik kakaoa, zahvaljujući barter aranžmanima s afričkim državama? Ove „pikanterije” pomenuo je šef srpske diplomatije Nikola Selaković u jednom jutarnjem programu po povratku iz Zambije, gde je, kao jedini zvaničnik iz Evrope uz ministra za Afriku Ujedinjenog Kraljevstva, prisustvovao državnoj sahrani Keneta Kaunde, borca za nezavisnost i prvog predsednika ove istočnoafričke države. Selaković je zapravo govorio o dugim istorijskim vezama Srbije s narodima i državama Afrike, najavljujući da ćemo se ubuduće „naročito baviti našim prisustvom na afričkom kontinentu”.

Afrika predstavlja kontinent budućnosti, čiji ogromni potencijali konačno, nakon vekova zaostajanja, počinju da se aktiviraju u punoj meri, ukazuje državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović, objašnjavajući zašto su nam važni odnosi sa zemljama Crnog kontinenta i da li je podrška u rešavanju pitanja Kosova i Metohije jedini razlog za obnavljanje starih veza. „Snažan ekonomski rast mnogih afričkih država i demografska ekspanzija praćena brzim smanjivanjem stope siromaštva podižu njihovo samopouzdanje, kao i ambicije u spoljnoj politici. Kada se ti trendovi današnjice susretnu s tradicionalnom naklonošću Afrikanaca prema našoj zemlji zbog podrške koju smo im nesebično pružali u doba dekolonizacije, ali i nakon toga kada je Jugoslavija aktivno sudelovala u infrastrukturnom i opštem privrednom razvoju tih država, otvara se prostor za izdašnu valorizaciju, kako na ekonomskom tako i na političkom planu, a što svakako ide ruku pod ruku”, kaže Starović za „Politiku”.

Raniji predsednik Srbije Boris Tadić i njegov šef diplomatije Vuk Jeremić u nameri da ožive veze sa Pokretom nesvrstanih, između ostalog, organizovali su 2011. godine i svečanu konferenciju povodom pola veka tog pokreta. Mnogi su bili iznenađeni čak i činjenicom da nesvrstani uopšte još postoje, ali i takvom intencijom u spoljnoj politici koja je preovlađujuće bila okrenuta Zapadu, evropskim integracijama i obnavljanju odnosa sa SAD. Bilo je to desetak godina posle pada Miloševića, ubrzo posle jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i u doba kada evroentuzijastički žar građana Srbije već uveliko počinje da splašnjava. Tada smo se opet setili starih prijatelja.

Da, Afriku smo zanemarili u prethodnom periodu, posebno nakon petooktobarskih promena, pa do postavljenja Ivice Dačića na mesto ministra spoljnih poslova, primećuje za naš list Danilo Babić, istraživač-saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Izuzetak je Libija, s kojom smo imali saradnju i za vreme Tadićeve administracije. Ali, kao jedini pravac spoljne politike posle Petog oktobra izabrali smo evropske integracije.

„Za to vreme, pojedine afričke zemlje, poput Gane, povukle su ambasadu. Prethodno, a ubrzo nakon raspada SFRJ, ambasade iz Beograda povukle su Etiopija i JAR. Pored toga, pojedina rešenja Srbije na ambasadorskim položajima u zemljama Afrike nisu bila adekvatna, bilo je čak i određenih diplomatskih skandala. Srećom, sada u Africi imamo i veoma kvalitetne ljude, poput ambasadora Aleksandra Ristića u Etiopiji”, ističe naš sagovornik.

Pre dolaska Dačića za šefa diplomatije i početka akcije povlačenja priznanja Kosova, u odnosima s afričkim zemljama Vuk Jeremić je oživeo program „Svet u Srbiji” – dolazak stranaca kod nas na školovanje, obično iz zemalja Globalnog juga, bivših i sadašnjih nesvrstanih. „Međutim, sve to je bilo nekako ispod žita, kao da se krilo od naših zapadnih partnera. Sadašnji nivo saradnje je mnogo sistematičniji, podignut je na viši nivo i o njemu se javno govori”, ocenjuje Babić.

U međuvremenu, Vlada Srbije je 2017. godine proglasila 25. maj za Dan prijateljstva s narodima Afrike, u znak sećanja na taj datum 1963. godine, kada je osnovana Organizacija afričkog jedinstva, kao instrument za ostvarenje težnji afričkih naroda za slobodom, nezavisnošću i napretkom. Od tada se obeležava svake godine, o čemu se stara MSP. „Ne potcenjujući delovanje naše diplomatije u prethodnom periodu i ne sporeći dobre namere onima koji su je vodili, smatram da su rezultati ipak bili odviše skromni. Tradicionalna prijateljstva, kao i ubrzani ekonomski razvoj kojem smo jednako posvećeni, nalažu nam da proširimo horizont ambicija i postavimo daleko više ciljeve”, kaže Starović.

Sada je, prema njegovim rečima, pravo vreme da se naše kompanije uključe u projekte i pokrenu poslovanje na kontinentu koji iz godine u godinu uzima sve veće učešće u globalnom rastu. Tamo će biti dočekane raširenih ruku, a komparativnu prednost će svakako imati i u vidu usluga raširene diplomatske mreže koju Srbija održava na tom kontinentu. „Takođe, naša država predstavlja idealno mesto s kojeg afrička preduzeća mogu voditi svoje operacije u Evropi, a Beograd je širom Afrike prepoznat kao grad u kojem su svi dobrodošli”, dodaje državni sekretar.

Poslednji veliki skup na temu odnosa s Afrikom održan je u septembru 2019, malo pred početak pandemije kovida 19, a tada je Dačić, kao šef diplomatije, naveo da je obim spoljnotrgovinske razmene između Srbije i afričkih zemalja nešto manji od 200 miliona dolara na godišnjem nivou i da to ukazuje da ima prostora za jačanje saradnje kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom smislu. Na poslovnoj konferenciji „Kontinentalne mogućnosti u oblasti trgovinske i investicione saradnje između Afrike i regiona zapadnog Balkana: Srbija kao ogledni primer”, Dačić je istakao da ne postoji zemlja u Africi u kojoj Srbija nije nešto izgradila, ali i da ne postoji zemlja čiji se studenti nisu školovali u Jugoslaviji, kao i da danas potencijala ima naročito u oblasti poljoprivrede i energetike.

Osnov za saradnju sa afričkim zemljama je naravno i ekonomija jer je logično, kaže Babić, da srpski proizvodi budu konkurentniji na teritoriji Afrike. „Naravno, ekonomska saradnja može da se pospeši i u drugom smeru – možemo direktno da uvozimo od njih, a ne preko posrednika, što obično radimo. Postoji i veliki prostor za naše stručne kadrove jer Afrika i danas kuburi sa stručnjacima iz svih oblasti. A tu je i tradicija koja može da se nastavi – u oblasti arhitekture, građevinarstva, vojne industrije, obuke vojske. To, naravno, ako govorimo o bilateralnoj saradnji, isključivo u zemljama koje nemaju neke secesionističke ili ratne probleme”, ističe on i podseća da su naši mirovnjaci već raspoređeni u mirovnim operacijama UN širom Afrike, a najviše ih je, čak 72, u Centralnoafričkoj Republici.

Ministar Selaković je potencirao naše „držanje veza s afričkim državama, ali i s ljudima koji su nekada obrazovanje sticali u Beogradu”. MSP će, kako je najavio, napraviti bazu podataka ljudi koji su ovde studirali u vreme Jugoslavije, a za one koji su deo projekta „Svet u Srbiji” ozbiljno se, prvi put, radi na organizaciji alumni kluba. U ovoj akademskoj godini Vlada Srbije je opredelila 196 stipendija, najviše do sada, za studente iz Afrike, Azije i Latinske Amerike. Ti ljudi će sutra biti jedni od najboljih promotera Srbije, ukazao je Selaković.

Uskoro ćemo pokazati solidarnost i u oblasti zdravstva

Intenziviranju političke saradnje sa državama Afrike nesumnjivo će doprineti dolazak desetina visokih zvaničnika na konferenciju Pokreta nesvrstanih zemalja koja se održava u Beogradu oktobra ove godine, a koja će biti propraćena nizom skupova posvećenih povezivanju privrednika u različitim sektorima, napominje Nemanja Starović. „Na promociji Srbije u zemljama Afrike angažovaćemo mrežu ljudi koji su nekada studirali na našim univerzitetima, od kojih su mnogi danas na istaknutim pozicijama u svojim državama i mogu se praktično uključiti u projekte privredne saradnje”, ističe on, dodajući da i saradnja u oblasti zdravstva postaje sve važnija i da će Srbija upravo na tom planu „uskoro načiniti značajan iskorak i delatno prikazati našu solidarnost sa zemljama Afrike”. 

Pomoć u UN još važnija po isteku moratorijuma iz Vašingtonskog sporazuma

Najviše zemalja koje su povukle priznanje Kosova su upravo iz Afrike, ističe Danilo Babić i ocenjuje da će biti još više potencijala za to kada u septembru istekne moratorijum na lobiranje za priznavanje i povlačenje priznanja iz Vašingtonskog sporazuma. „Afrika je na političkom planu za nas značajna, i to zbog glasanja u Generalnoj skupštini UN, gde važi princip jedna zemlja – jedan glas. Na taj način, pomoću afričkih zemalja, na primer, Kina je svojevremeno ’izbacila’ Tajvan iz Ujedinjenih nacija”, dodaje on.