Obamina poseta po Kenedijevom scenariju

Planovi izbornog štaba Baraka Obame da demokratski kandidat za američkog predsednika prilikom posete Berlinu govori ispred Brandenburške kapije proteklih dana podelila je nemačka vladajuću koaliciju. Portparoli nemačke kancelarke Angele Merkel i vicekancelara Franka Valtera Štajnmajera ukrstili su koplja u ime svojih šefova o mogućnosti da američki senator Barak Obama poseti simbol nemačke prestonice.

Tomas Šteg, portparol Merkelove, rekao je da se ona protivi mogućoj poseti američkog demokratskog predsedničkog kandidata Brandenburškoj kapiji, dok je Štajnmajer izjavio da će Nemačka biti počastvovana njegovom posetom gradu, koji je zahvaljujući američkim snagama bio slobodan u toku hladnog rata.

„Ona (Merkelova) ima malo simpatija da se Brandenburška kapija koristi u izborne svrhe i izrazila je sumnje povodom te ideje”, rekao je Šteg i dodao da nemačka kancelarka smatra „čudnim” da Obama govori ispred Brandenburške kapije.

S druge strane, Štajnmajerov portparol Jens Pletner se odmah suprotstavio Štegu rečima da „ministar spoljnih poslova uopšte to ne smatra čudnim”, dodavši da on smatra da bi to bio „izuzetan gest ukoliko američki predsednički kandidat u toku svoje posete Evropi označi Berlin ključnom tačkom svog putovanja”.

Dok Šteg navodi da Merkelova veruje da je „neobično da se američka izborna kampanja odvija u inostranstvu”, Štajnmajer je u intervjuu za „Frankfurter rundšaua” istakao da su „Amerikanci odigrali ključnu ulogu u spasavanju Berlina i da treba da učinimo sve što možemo da omogućimo posete istorijskim lokacijama kao što je Brandenburška kapija”.

Budući da nedeljnika „Špigl” navodi da nemačka vlada već duže ulaže velike napore da ugovori Obaminu posetu Nemačkoj, ovaj sukob oko Obamine posete analitičari sagledavaju više kao unutrašnjopolitički sukob Merkelove, koja je lider konzervativne Demohrišćanske stranke, i Štajnmajera, vođe rivalske Socijaldemokratske partije.

Iako su u koaliciji već tri godine, ove dve stranke će se verovatno žestoko suočiti na predstojećim parlamentarnim izborima u Nemačkoj. Da bi sprečio veći sukob, Obamin izborni štab je brzo saopštio da predsednički kandidat ne želi da podstiče unutrašnja nemačka sporenja, kao i da se nada da će biti pronađeno prikladno mesto za njegov nastup, koje će sve zadovoljiti.

I Štajnmajerov portparol je smirio situaciju rečima da je zapravo na samom gradu Berlinu odluka o tome kako će ta i bilo koja druga poseta biti organizovana. Berlinski gradonačelnik Klaus Voverajt jasno je stavio do znanja da će on pozdraviti Obaminu posetu Berlinu i Brandenburškoj kapiji, koja se nalazi na Pariskom trgu, blizu mesta gde je nekadašnji američki predsednik Ronald Regan 1987. godine zatražio rušenje Berlinskog zida, a nedavno otvorena nova zgrada ambasade SAD. I ova zgrada ambasade je bila predmet polemika u Nemačkoj, budući da je na atraktivnoj turističkoj lokaciji, a podrazumeva ogromne mere obezbeđenja.

Obamin izborni štab izabrao je posetu Berlinu kao ključnu u kampanji u inostranstvu, ne samo zato što nemačka kancelarka ima najjaču političku poziciju od svih evropskih lidera, već i zbog toga što je Brandenburška kapija simbol nemačkog jedinstva dobro poznat Amerikancima. Mediji i javnost u SAD dobro se sećaju istorijske posete Džona Kenedija podeljenom Berlinu 1963. godine, kao i posete Brandenburškoj kapiji, zarobljenoj na ničijoj zemlji odmah iza Berlinskog zida sve do kraja hladnog rata. Obamin izborni štab, prema svemu sudeći, priželjkuje poređenje Obame sa Kenedijem, koji je kod Brandenburške kapije dočekan sa ovacijama naročito posle istorijske izjave „Ja sam Berlinac”. Ukoliko Obama nastupi ispred Brandenburške kapije, ovakvo poređenje će biti gotovo sigurno, budući da bi prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja čak 72 odsto Nemaca glasalo za Obamu kada bi moglo.