Nizak rast dece više je od estetskog problema

Kada dete ne raste u skladu sa svojim uzrastom, većina roditelja je zabrinuta jer ne zna da li to može da ukaže da se nešto dešava sa zdravstvenim statusom mališana. Lekari objašnjavaju da nizak dečji rast nije samo estetski problem, kako ga najčešće ljudi doživljavaju, već da može da ukaže i na ozbiljnije zdravstvene probleme. Rano otkrivanje poremećaja od izuzetnog je značaja jer u velikoj meri poboljšava prognozu u pogledu mogućnosti dostizanja detetove normalne telesne visine. Prema procenama, u Srbiji trenutno više od 2.000 dece prima terapiju hormonom rasta.

Hormon rasta osim što utiče na linearni rast kostiju, ima i niz značajnih uloga u metabolizmu, a njegov nedostatak može prouzrokovati srčane, imunološke, probleme s kostima, plućima. Ukoliko dete ne raste od četiri do pet centimetara godišnje ili ako mu se usporava rast, savetuje se odlazak kod endokrinologa. Iz tog razloga je od najvećeg značaja dijagnozu postaviti u što ranijem periodu razvoja deteta kako bi se primenom odgovarajuće terapije postigao željeni cilj. U svemu tome najvažniju ulogu ima primarna zdravstvena zaštita, zato su redovni sistematski pregledi dece od najvećeg značaja, kao i pravovremeno informisanje o problemima koji mogu da nastanu zbog poremećaja rasta.

Nizak rast znači da je telesna visina deteta ispod donje granice normale za uzrast i pol. Najčešće je porodična odlika ili posledica konstitucionalno usporenog rastenja. Međutim, nizak rast može biti prouzrokovan različitim poremećajima zdravlja i što je veće odstupanje telesne visine od normale, to je veća verovatnoća da dete ima neki od patoloških oblika niskog rasta.

– Najčešći endokrinološki uzroci niskog rasta jesu nedostatak hormona rasta i nedostatak hormona štitaste žlezde, a od ostalih patoloških uzroka nizak rast može biti prouzrokovan intrauterusnim zastojem u rastu, celijakijom, različitim genetskim sindromima, hroničnim bolestima. Niska telesna visina roditelja najčešće objašnjava nizak rast deteta, ali to ne sme biti razlog da se dete ne uputi endokrinologu čim se uoči poremećaj. Nedostatak hormona rasta kod dece može biti nepoznatog i poznatog porekla, urođeni i stečeni. Kada se radi o urođenom nedostatku hormona rasta, najčešće se uočava posle druge godine života, a uzroci mogu biti genetski uslovljeni ili razvojni poremećaji glave, koji se javljaju sporadično. U stečene uzroke spadaju ozbiljne povrede glave, tumori glave, infekcije centralnog nervnog sistema, zračenje glave – objašnjava docent dr Maja Ješić, pedijatar-endokrinolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Deca s ovim problemom leče se injekcijama hormonom rasta, koje u našoj zemlji pokriva zdravstveno osiguranje, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje.

– Osnovni preduslov uspešne terapije jeste što ranije postavljanje dijagnoze i postizanje maksimalne visine pre početka puberteta. Osim stimulacije linearnog rasta, hormon rasta ima višestruka korisna delovanja koja obuhvataju održavanje normalnog telesnog sastava i metabolizma tokom celog života. Stoga se kod osoba s dokazanim nedostatkom hormona rasta preporučuje supstitucija tog hormona i posle prestanka rasta u visinu, ali u dozama koje su manje od supstitucionih doza u detinjstvu i adolescenciji – dodaje dr Ješić.

Ipak, do zastoja u rastu nekada dolazi još dok je beba u maminom stomaku, takozvani intrauterini zastoj rasta, koji se u prošlosti često mešao s terminom deteta malog za gestacioni uzrast. Postoje krivulje rasta koje se primenjuju po rođenju. Međutim, te krivulje rasta koriste se i za doba pre rođenja bebe, koje tokom trudnoće treba da prati akušer pomoću ultrazvučnog pregleda. Na osnovu toga može se znati da li se tokom trudnoće dogodio intrauterini zastoj rasta ploda ili nije. Uzroci zastoja u rastu fetusa dešavaju se iz brojnih razloga, a dele se na fetalne, maternalne, placentne i veoma važne spoljne faktore, na koje se može delovati preventivno. Novorođenčad s intrauterinim zastojem u rastu imaju veći rizik od smrtnosti, a mogu imati hipoksiju, hipotermiju, oboljenje jetre, hematološke, imunološke poremećaje, plućne bolesti, konvulzije, bubrežnu slabost i mnoge druge poremećaje. Takođe, intrauterini zastoj rasta može ostaviti trajne posledice po bebu, pa su tako neurorazvojni poremećaji, poput poremećaja pažnje, učenja, pamćenja, hiperaktivnosti pet do 10 puta češći.

Ova stanja mogu delimično da se leče, ali da pravi terapijski pristup u lečenju intrauterinog zastoja rasta još uvek nije razvijen. Međutim, definitivna terapija ne postoji. Mogu da se leče samo posledice, i to s ograničenom uspešnošću. Ovde prevencija ima glavnu ulogu, a to je pravilno praćenje rasta i razvoja fetusa dok je u materici, kao i prevencija spoljnih uticaja, a u vezi s režimom života majke.