Oprečne presude sudova u vezi sa troškovima za račune EPS-a

I dalje je nejasno da li su potrošači u Srbiji koji se električnom energijom snabdevaju kod Elektroprivrede Srbije (EPS) u obavezi da plaćaju troškove izdavanja i slanja računa i info-centra ili ne. O tome postoje dve oprečne sudske presude.

Naime, presudom Osnovnog suda u Prijepolju, sudske jedinice u Novoj Varoši potvrđena je odluka Višeg suda u Užicu, prema kojoj EPS-u ovo nije dato za pravo, već ima obavezu da obešteti potrošača koji ga je tužio, prenela je „Efektiva”.

S druge strane, EPS je „Politici” dostavio presudu Osnovnog suda u Leskovcu kojom je potvrđena prvostepena odluka Osnovnog suda u ovom gradu, kojom je isti ovaj zahtev odbijen kao neosnovan, te EPS nema razloga da nadoknađuje bilo kome štetu.

– Dakle, postoje dve oprečne presude dva viša suda i o ovome bi konačnu odluku trebalo da donese Vrhovni kasacioni sud. On bi na sednici Veća građanskog odeljenja trebalo da zauzme načelni obavezujući stav, nalik onom koji je zauzeo po pitanju troškova obrade bankarskih kredita – kaže za „Politiku” Đorđe Popović, advokat iz Beograda.

Problem je, prema pisanju „Efektive”, nastao kada je utvrđeno da je EPS neosnovano naplaćivao troškove garantovanog snabdevača od 121 do 142 dinara po računu, a da je pri tom članom 12 Zakona o zaštiti potrošača zabranjeno da se potrošaču naplaćuje taj trošak. Upravo je ta stavka služila ovom javnom preduzeću kao pokriće za te troškove.

EPS je to i potvrdio u dopisu „Efektivi” koji je javno dostupan. Tu je navedeno da se trošak garantovanog snabdevanja plaća od 132,76 dinara i u mesecu kada nema potrošnje, a služi za pokriće troškova obračuna, izrade računa, poštanskih troškova i slično.

Upitani da prokomentarišu šta stvarno naplaćuju pod ovom odredbom, poštarinu ili trošak garantovanog snabdevanja, u EPS-u su za „Politiku” odgovorili da sve rade po zakonu navodeći da takva suma postoji i na računima potrošača u Hrvatskoj i BiH.

Sve stavke na računu za električnu energiju uključujući i trošak garantovanog snabdevača su u skladu sa Zakonom o energetici koje je odredilo regulatorno telo Agencija za energetiku Srbije (AERS).

Trošak garantovanog snabdevača definisan je u metodologiji za određivanje struje koju takođe donosi AERS, kao tarifa za element mesto isporuke. Na osnovu tog propisa ova stavka sa jasno iskazanom cenom u dinarima predstavlja deo računa za struju koji izdaje EPS kao snabdevač koji ima funkciju garantovanog snabdevača električnom energijom, navode u EPS-u.

Trošak garantovanog snabdevača ne odnosi se na trošak izdavanja i slanja računa već pokriva deo opravdanih izdataka snabdevača, tačnije pet odsto svih opravdanih troškova koje odobrava AERS.

U skladu s tim se i taj iznos utvrđuje na osnovu pet odsto maksimalno odobrenog prihoda obračunatog na osnovu opravdanih troškova poslovanja snabdevača i snabdevanja strujom.

U EPS-u podsećaju da je garantovano snabdevanje regulisana delatnost i da posluje bez zarade. Ako bi se ukinula ova tarifa ne bi bio smanjen račun kupca nego bi se taj trošak prebacio na neki drugi tarifni element.

Imajući sve to u vidu, u EPS-u tvrde da ne krše zakon niti podzakonska akta, pre svih uredbu o uslovima isporuke i snabdevanja strujom i metodologiju za određivanje cene za garantovano snabdevanje.

Presuda koja se pominje u medijima, a prema kojoj EPS ima obavezu da nadoknadi troškove oštećenom potrošaču je „izuzetak u sudskoj praksi” i to potvrđuje i presuda Višeg suda u Beogradu kojom je potvrđena odluka Prvog osnovnog suda takođe u Beogradu.

„Obrazloženje i Višeg i Prvog osnovnog suda je da iskazivanjem i naplatom troškova garantovanog snabdevača EPS ne krši zakon”, kategorični su u ovom javnom preduzeću.

Stav Vrhovnog kasacionog suda koji će odlučivati po revizijama je da primena člana 38 i 50 Zakona o energetici i metodologija za određivanje cene struje za garantovanog snabdevača nije sporna u sudskoj praksi.

Bilo kako bilo, činjenica je da u Srbiji ima oko 3,5 miliona brojila i da mnogi potrošači koji se javljaju „Politici” imaju primedbe mahom na ovu stavku na računu jer im nije jasno zašto imaju izdatak ako nisu po pola godine i više pritisnuli prekidač za sijalicu.

Jedino što im posle svega ostaje je da se žale pa možda dobiju spor na sudu poput potrošača iz Nove Varoši kome EPS mora da vrati novac dat na ime ovog troška za koji tvrde da je po zakonu.