Trebalo bi obnoviti domaće banke

Pre ravno devet godina u ovoj rubrici objavljeno je moje pismo u vezi sa stranim bankama. Tada je tema bila visina kamata. U međuvremenu problem je dobio nove oblike. Sada te banke više ne mogu toliko da zarađuju na prevelikim kamatama, ali su se dosetile da naplate razne „troškove” – obrade, osiguranja, održavanja... Sve ono što bi trebalo da uračunaju u kamatu. Formalno, kamate su povoljne, ali ko ne plati na mostu – platiće na ćupriji. Čak i kad to eksplicitno piše u ugovoru o kreditu, običan građanin teško može da shvati da je to prevara.

Ali, neko se dosetio i krenule su tužbe. Nastade panika, sudovi zakrčeni, troškovi ogromni. Nažalost, i neki ljudi iz vlasti su stali u zaštitu banaka. Tri poslanika podnela su predlog za „autentično” tumačenje zakona. Ko može da ga da kad je autor zakona skupština iz 1978. godine? Kako današnja skupština može da da autentično tumačenje?

Predsednik Privredne komore Marko Čadež kaže da se ugrožava naša privreda. Postoji i opasnost da se banke povuku iz Srbije. A što su i dolazile? Ko je zatvorio domaće banke i doveo strane? I laiku je jasno da će one profit iznositi iz zemlje.

Prodata je i Komercijalna banka, ostala je još samo AIK kao veća. Svedoci smo haosa na tržištu banaka. Prodaju se, kupuju se. Šta radi država? Šta je s osnivanjem razvojne banke? Podsetiću da „ugašene” banke i dalje postoje, još nisu obrisane. Zašto se ništa ne radi na vaskrsnuću domaćih banaka i oslobađanju od stranih? Ako možemo da obnovimo vojsku, zašto ne možemo i banke?

Mikica Kecić,
Beograd