Merkelova u oproštajnoj poseti Beloj kući

U završnici četvrtog mandata, Angela Merkel je danas u devetnaestoj, ovog puta poslednjoj zvaničnoj poseti SAD. Kancelarka koja se posle septembarskih izbora sprema za „političku penziju” je tokom prethodnih 16 godina gostila Džordža Buša Mlađeg divljim veprom s ražnja, u Baraku Obami našla srodnu političku dušu, a Donaldu Trampu objašnjavala osnove međunarodnog prava.

Merkelova, koja u subotu puni 67 godina, u Beloj kući će pokušati da s predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i zvanično resetuje odnose Berlina i Vašingtona. I to u situaciji geopolitičkih promena, kada SAD i Nemačka nisu više toliko nerazdvojne saveznice, koliko politički partneri sa skupom zajedničkih interesa.

Posle Trampovog turbulentnog mandata pod sloganom „Amerika na prvom mestu”, obe strane, uprkos mnogim razlikama, žele da relaksiraju zategnute odnose. Zato će uprkos neslaganjima oko Kine i „Severnog toka 2” današnji susret proteći u prijateljskoj atmosferi u skladu s Bajdenovom agendom „Amerika se vratila”.

Da će Bela kuća izbegavati da javno potencira tačke neslaganja s nemačkim partnerima bilo je vidljivo tokom posete šefa Stejt departmenta Berlinu krajem juna. Entoni Blinken je uveravao svoje domaćine da „SAD nemaju boljeg prijatelja na svetu od Nemačke”. I sredinom prošlog meseca na samitu G7 u Velikoj Britaniji, kada su se Bajden i Merkelova sastali na marginama sastanka, on je imao samo reči hvale za nemačku koleginicu. Tada je u video-poruci na „Instagramu” poručio kako je Merkelova evropski lider kome se najviše divi.

Uprkos pažljivo biranim rečima, pitanje je da li će Vašington uspeti da u potpunosti pridobije Berlin za svoju „antikinesku koaliciju”, a još manje da spreči završetak gasovoda na dnu Baltičkog mora, koji je od vitalne važnosti za najjaču ekonomiju u EU.

„Problem SAD je u tome što je Merkelova u prednosti, jer se odlučila da je status kvo u transatlantskim odnosima dovoljno dobar za Nemačku. Bajden treba da ubedi Nemačku za svoju novu kinesku strategiju”, kaže za Rojters Ulrih Spek, nezavisni spoljnopolitički analitičar.

Torsten Bener, iz Globalnog instituta za javnu politiku, smatra da je na današnjim razgovorima najrealnije očekivati napredak oko „Severnog toka 2”. Po njegovom mišljenju, Merekelova će pokušati da uveri Bajdena da Ukrajina neće izgubiti ulogu tranzitne zemlje kad je reč o ruskom gasu. Uoči odlaska u SAD kancelarka je posle susreta s predsednikom Volodimirom Zelenskim izjavila da će Nemačka garantovati Ukrajini status tranzitne zemlje.

„Obećali smo Ukrajini i održaćemo svoje obećanje”, rekla je Merkelova u ponedeljak i dodala: „Moj običaj je da držim reč i verujem da će se ovo odnositi na svakog budućeg kancelara”.

Kad su u pitanju nesuglasice oko Kine, tu će ići mnogo teže s približavanjem stavova. Ekspert za spoljnu politiku Aleksander Graf Lambzdorf za „Dojče vele” kaže da Bela kuća na Berlin gleda očima punim kritike: „Merkelin poslovno orijentisani pristup Kini, ljuti Vašington”.

Angela Merkel je umnogome zaslužna što je uspela da posle šest godina pregovaranja Brisela i Pekinga progura Sveobuhvatni sporazum o ulaganju (CAI) i to u trenutku kad Bajden, koji je pobedio na izborima, još nije zvanično stupio na dužnost predsednika. Nova američka administracija kritikovala je Nemačku što se nije odlučnije suprotstavila Pekingu zbog kršenja ljudskih prava u Hongkongu, ali i Ujgura, muslimanske manjine, u pokrajini Sinđang.

„Verovatno će biti zajedničkog poziva Bajdena i Merkelove da Kina pojača napore za smanjenje emisije ugljen-dioksida kako bi se očuvalo zdravlje ljudi na planeti. Ali, ne očekujte od Merkelove ništa što će izgledati kao da uspostavlja zajednički transatlantski front prema Kini”, ističe Torsten Bener.

Bajden i Merkelova će najverovatnije razgovarati i o obuzdavanju epidemije virusa korona, pogotovo što se nemačka šefica vlade protivi ideji američke administracije, koja zagovara odricanje patentnih prava na cepiva kako bi se ubrzala vakcinacija u svetu. Prema izvorima iz američke vlade, dvoje lidera će takođe razgovarati o „pretnji klimatskim promenama i promovisanju ekonomskog prosperiteta i međunarodne bezbednosti zasnovane na zajedničkim demokratskim vrednostima”.

Budući da je Merkelova na kraju mandata, teško da će imati mnogo prostora da progura neke velike promene u odnosima dve zemlje, već će, po oceni stručnjaka za transatlantske odnose, pokušati da reši neka manje zahteva pitanja. Među njima su i ublažavanje američkih ograničenja za putovanja ljudi iz EU u SAD, koja ne pogađaju samo turiste, već i poslovne ljude.