Povrtari će zbog suše „obrati zelen bostan"

Bavanište – „Bostanu treba sunca, ali ovako velike temperature ne”, veli Gordana Krstić iz Bavaništa, koja nedaleko od ovog južnobanatskog sela ima jedan od retkih zasada ovog povrća, a uz njega tezgu na koju svakog jutra stižu lubenice i dinje. Suša radi svoje, a ovo što leži na njivama teško opstaje. Priča da žegu koja ovako dugo traje ne pampti, te da slabo pomaže i što svake godine smenjuju sorte „ananas”, „bela” i „aksent”, pa i to što polje neprekidno navodnjavaju.

„Mi ništa od ovoga više ne možemo da uradimo. Vodu vučemo iz svog bunara, noću puštamo pumpe, ali i bunar samo što nije presušio. Šta ćemo onda, ne znam. Vidite da je pod lubenicama mokro, ali vreže gore, jer je jara, a da i toga nema, ništa nam ne bi ostalo od tri i po hektara roda. Možemo samo da gledamo kako nam leži na omorini i ako ovo nevreme potraje imaćemo štetu, jer bostan voli visoke temperature, ali mu ne treba više od 30 stepeni. Sve preko toga je previše”, objašanjava Gordana, dok svako malo, poneki putnik silazi sa kolovoza, otvara gepek i tovari poveće komade.

Nemaju kupci primedbe na cenu od 50 dinara za kilogram i ceh od prosečno oko 450 dinara, jer kupuju rod koji raste odmah do prodajnog mesta, što je garancija da je svež. Neki sami biraju, a neki mudro puštaju da Gordana u izboru pomogne. Stiže i njen dever Goran Krstić, iskusni povrtar, taman da doda još poneki savet.

‒ Treba znati nekoliko stvari. Prvo, lubenica je zrela kada brkovi na vreži počnu da venu. Drugo, ima ih „ženskih” i „muških”, a prepoznaćete ih, jer one prve imaju veći krug, ili presten, s donje strane i te su po pravilu bolje. Tek onda kreće lupkanje, i to celim dlanom. Lubenica mora da vibrira i što najveći broj ljudi zna, da odzvanja, kao da je šuplja. Kad vidite da su tamnije, to znači da su više bile u zaklonu od sunca ‒ objašanjava Krstić, takođe povrtar, profesionalac, koji drži proizvodnju i piljarnicu u Bavaništu.

Nigde ni oblačka, sunce upeklo, zemlja gori, a zajapurena Gordana sa njive i ne odlazi. Tu, i na još dva hektara dublje u ataru, danonoćno stražari sa svoja dva sina, jer rod je uz put i „na izvolte” i za štetočine, ali i uvek spremne lopove. I jedni i drugi krstare i „slade” se njihovom mukom. Zato su tu i dve kamp-prikolice u kojima noće, svaki na po jednoj strateškoj poziciji, a tako će dodaje, sve do početka jeseni.

„Na tržištu ima svega, i lubenica u martu i onih novotarija iz ukrštanja, kao što su besemene. Mi se držimo još i „atlasa, „talismana” i „karnakate”, koja dospeva u avgustu. Do sada je otišlo oko tone i po, a rod bi trebalo da naraste i do deset u ovoj sezoni. Da li će, sada je već pitanje. Ono što je sigurno jeste da će ova cena još malo pa će pasti na 30 dinara i još ako rod strada, zarada od koje živimo će na pola”, vajka se Krstićeva.

Ako banatske lubenice i dinje uspeju da prežive dugo vrelo leto, možda ih zrelih i sočnih sa tankom korom bude i do sredine septembra.