Kiša natopila subotnje veče

Celodnevno iščekivanje „kiše koja bi malo rashladila asfalt” prestonice pretvorilo se u masovno sklanjanje sa iznenadnog ali celovečernjeg pljuska, propraćenog sevanjima munja i grmljavinom.

Revija raznobojnih kišobrana prodefilovala je gradom, a oni sugrađani koji ih nisu imali pri sebi snalazili su se tako što su se štitili kesama, jaknama, tašnama ili torbama. Džentlmeni su svoje „štitove” ustupali damama, roditelji sklanjali decu, mlađi hitno dolazili po svoje starije automobilima.

Gde je bilo mogućnosti, ljudi su zasedali u najbliži kafić. U mnogima od njih svirala je glasna muzika, pa su ljudi u pojedinim momentima i zaboravljali šta se dešava napolju. Dok god su bili otvoreni, i butici su bili puni. Ko će kriviti sebe zbog neplanirane kupovine usled nevremena?

Žene i muškarci koje je kiša uhvatila pri povratku s posla proklinjali su radnu subotu, šefove i radna mesta, trčeći kući i izbegavajući bare i blato. Oni koji su izveli svoje kućne ljubimce u šetnju, žurili su natrag domovima, najčešće s malim prijateljima u rukama.

Bilo je i onih spremnih. Bili su prilično prepoznatljivi u svojim kišnim kabanicama ili sa ogromnim kišobranima. Kod njih se čak mogao primetiti i dozirani osmejak zadovoljstva što su pametno procenili situaciju.

Prozori zgrada bili su osvetljeni. Pojedinci koji nemaju strah od neba punog munja posmatrali su okolinu, uživali u mirisu kiše, zapalili pokoju ili čak prelistali knjigu, ne krijući zadovoljstvo što posle vrelih letnjih dana mogu da udahnu nešto hladniji vazduh.