Šest decenija humanitarnog embarga

Kao da je njihova zemlja napravila azijsku Norvešku umesto što se iz Avganistana povukla prepuštajući ga talibanima, Amerikanci kubanskog porekla ovih dana ne prestaju da kliču intervencijama.

Kako je 90 odsto američkih trupa već napustilo Avganistan, a ostatak se povlači krajem avgusta, kubanska dijaspora na Floridi i političari koji je predstavljaju veruju da armiju odmah treba uposliti na drugom mestu i to mnogo bliže kući – na 150 kilometara od američke obale. Pozivi na vojnu intervenciju protiv Kube ne prestaju otkako su pre nedelju dana na karipskom ostrvu održani protesti na kojima su se građani pobunili zbog nestašica hrane, lekova, struje i vakcina protiv virusa korona. Demonstranti su zahtevali i smenu komunističke vlade. Florida želi da im u tome pomogne, pa traži od administracije Džozefa Bajdena da pripremi novu smenu režima, kao da se isti scenario nije tako neslavno završio u Avganistanu, Iraku i Libiji.

BIN LADEN NA KUBI: Komandant američkih snaga u Avganistanu Skot Miler u ponedeljak je podneo ostavku na to mesto, čime je simbolički označen kraj američkog ratovanja u Avganistanu. Posle 20 godina rata, koji je u Vašingtonu pravdan ne samo američkom bezbednošću, već i željom da se od Avganistana napravi demokratska država, a talibani izbrišu sa lica zemlje, Bajden je na svoj način priznao da od toga nije bilo ništa: „Pravo je i odgovornost avganistanskog naroda da sam odluči o svojoj budućnosti i kako želi da upravlja svojom zemljom”.

Otkako su Amerikanci počeli da se povlače, talibani su zauzeli najveći deo zemlje i granicu s Pakistanom. Državne snage pod komandom Kabula, koje je Pentagon obučavao sve ove godine, gube od talibana ili se predaju bez borbe, a Amerikanci više nisu tu da ih brane. Kako smatra šef Bele kuće, Amerika više nema šta tamo da traži, jer je postigla dva osnovna cilja – ubila je Osamu bin Ladena i porazila Al Kaidu. I gradonačelnik Majamija Fransis Suarez, Amerikanac kubanskog porekla, prisetio se ove nedelje likvidacije Bin Ladena u Pakistanu, ističući da je to bio pozitivan primer američkog intervencionizma i da treba razmisliti o vojnoj akciji i protiv vlasti u Havani.

Teška ekonomska situacija podstiče nezadovoljstvo u Havani (Foto: EPA-EFE/Ernesto Mastrascusa)

Uporište kubanske imigracije je na Floridi, gde ima dosta političara poreklom sa karipskog ostrva, pa je grupa takvih gradonačelnika Bajdenu poslala otvoreno pismo tražeći da „interveniše da bi skinuo lance kubanskom narodu”. Za razliku od gradonačelnika koji su neskriveno zatražili smenu režima, republikanski senator sa Floride Marko Rubio, takođe poreklom Kubanac, bio je nešto delikatniji: „Ako podrška ljudima koji zahtevaju slobodu i sprečavanje državnog masakra 90 milja od naših obala ne zaslužuje akciju, šta zaslužuje?”

Entoni Sabatini, poslanik u parlamentu na Floridi i kandidat za američki Kongres, predlaže da se kubanskim zvaničnicima da ultimatum: Ili ćete odmah pristati na tranziciju ka demokratiji ili će vam odmah biti suđeno.

DIJASPORA ZA SANKCIJE: Dobar deo kubanske dijaspore i njeni političari podržavaju potpuni embargo koji je Amerika uvela Kubi 1962, zabranivši trgovinu i poslovanje sa ovom zemljom. Barak Obama je donekle ublažio sankcije, ali je njegov naslednik Donald Tramp sve vratio na staro, ponovo zabranivši čak i slanje doznaka i maksimalno otežavši putovanja. Bajden je za sada zadržao embargo i stavljanje Kube na listu zemalja koje podržavaju terorizam (Obama je skinuo Kubu s ove liste, ali ju je Tramp vratio).

Povlačenjem iz Avganistana, Amerika je završila najduži rat u svojoj istoriji. Sad Bajden treba da odluči da li hoće da završi i jedan od najdužih „ekonomskih ratova” u američkoj istoriji, onaj protiv Kube. Amerika bi tada, kao i u Avganistanu, prećutno priznala da nije postigla šta je želela. Šezdeset godina izgladnjivanja Kubanaca nije dalo očekivane rezultate – niti su građani svrgli komuniste, niti se režim obrušio sam od sebe. Baš kao što je spoljnopolitička elita vršila ogroman pritisak na Obamu, Trampa i Bajdena da ne prestaju da ratuju u Avganistanu, i sada se vrši pritisak da se ne odustaje od embarga. Isti je argument – biće rezultata, samo se treba još malo strpeti. Decenija gore ili dole, koga briga. Na Floridi svakako ima hleba.