Država će pomoći proizvođačima paradajza iz Leskovca

Sa leskovačkim proizvođačima paradajza u selu Svirce juče se sastao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je najavio pomoć države u rešavanju njihovih problema.

Srbija će, kako je rekao, uložiti u prerađivačke i infrastrukturne kapacitete u leskovačkom kraju, koji je simbol za proizvodnju paradajza. Najavio je i da će ministarstvo u narednih 15 dana pomoći poljoprivrednicima da reše nagomilane obaveze prema bankama, kako bi im se eventualno prolongiralo izmirivanje dugova za vreme kada bude dobra cena, prenosi Tanjug.

„Oni samo traže da žive od svog rada, dodao je Nedimović i kazao da je razgovarano i o neophodnoj infrastrukturi za poljoprivredu – elektrifikaciji, automatskoj protivgradnoj zaštiti, putnoj mreži...

– Poljoprivrednici na prostoru Jablaničkog okruga mogu da očekuju ulaganja države u putnu mrežu kako bi se što lakše prevozila roba, zatim automatsku protivgradnu zaštitu na planini Kukavici 2022. godine, a dogovoreno je i još nekoliko investicija po selima, kada je reč o putevima, mostovima preko lokalnih reka – naveo je Nedimović. Govoreći o problemima na tržištu, izjavio je da je na sastanku saznao da postoje pokušaji zloupotrebe Cefta sporazuma i da će ministarstvo preko nadležne fitosanitarne inspekcije zajedno sa policijom rešiti taj problem, kao što su rešeni i zloupotreba i reeksport jabuke u Rusiju koji je bio prisutan 2017. i 2018. Poručio je i da se neće dozvoliti prepakivanje paradajza.

„Razgovarali smo i o zelenoj agrozoni u Leskovcu i da nađemo jednog prerađivača paradajza koji će da ga otkupi, a država će se intenzivno uključiti u taj posao, kao što smo rešili problem voća u Merošini i neke druge stvari”, dodao je ministar.

Povodom problema s niskom otkupnom cenom paradajza Nedimović je ranije rekao da država ne može da propisuje garantovanu cenu, a da je jedno od rešenja i prerada, podsetivši da se iz budžeta za preradu daju subvencije od 50 odsto.

Prema njegovoj oceni, uzrok niske cene početkom ovog meseca ne treba tražiti u uvozu ili lošim potezima države, jer je ove sezone uvezeno manje paradajza, uz važeće zaštitne carine. Naglasio je da je Srbija od 15. juna do 15. septembra, upravo zbog zaštite domaćih proizvođača, uvela carine na uvoz paradajza iz zemalja EU i trećih zemalja od 20 odsto. Dodao je da je uvoz ove godine za 2.500 tona manji nego 2020. u tom periodu, kao i da veliki trgovinski lanci imaju 99 odsto domaćeg paradajza u ponudi.

Napomenuo je da je u aprilu i maju na jugu Srbije bilo velikih padavina pa je došlo do kašnjenja zrenja paradajza za dve do tri nedelje, pa umesto da rod bude već 5. ili 10. juna, u kratkom intervalu stigla je velika količina.

Inače, prethodnih nekoliko dana na pijacama u Leskovcu cena paradajza je malo porasla, a najavljeno je i da se očekuje otvaranje izvoznih tržišta.

Podsetimo, početkom ovog meseca proizvođači u Leskovcu organizovali su protest, nezadovoljni otkupnom cenom. Građanima je, u više navrata, besplatno podeljeno nekoliko tona paradajza. Razlog za nezadovoljstvo bila je izuzetno niska otkupna cena – između pet i 20 dinara. Ova cena, kako su rekli, ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje, a kao dodatni problem naveli su uvoz paradajza iz okolnih zemalja. Prema njihovoj računici, uz proizvođačku cenu od 35 evrocenti, otkupna bi morala da bude 40 dinara kako ne bi poslovali u minusu.

Uvoz paradajza godinama je beležio postepen rast, istovremeno sa promenom navika potrošača koje diktiraju trgovinski lanci. Tako je 2016. uvoz iznosio oko 14 miliona evra što je u tom trenutku bilo tri puta više nego što smo izvezli na druga tržišta. Znatne količine, kako su tada objasnili za naš list u Udruženju „Plodovi Srbije”, odnosile su se na uvoz ranog povrća u periodu januar–jun, kada u Srbiju stiže paradajz iz Turske, Grčke, Albanije, Makedonije… To udruženje apelovalo je da se većim ulaganjem u plastenike pospeši domaća proizvodnja koja bi mogla da konkuriše ranom, uvoznom povrću za kojim očigledno postoji tražnja.

Paradajz je inače u svetskoj trgovini izuzetno važna poljoprivredna vrsta, konkurencija među proizvođačima je velika, a njegova potrošnja evidentirana je u više od 150 država sveta. Ovaj proizvod, posle banana, druga je najprodavanija namirnica na svetskoj pijaci.