Pucanje aneurizmi može da se predupredi

U Institutu za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje” zvanično je počeo da radi Centar za vaskularna oboljenja mozga, gde se leče sva oboljenja krvnih sudova na mozgu i kičmenoj moždini. Najčešći problemi, koje bi trebalo hitno rešavati, jesu problemi s aneurizmama.

Kako ističe interventni neuroradiolog dr Slobodan Ćulafić, načelnik ovog centra, moždane ili intrakranijalne aneurizme predstavljaju vrećasta proširenja krvnih sudova mozga, koja se najčešće javljaju u predelu račve krvnih sudova baze mozga. Pacijenti obično ne znaju da imaju aneurizmu i slučajno je otkriju, pa je zato jako bitno na vreme prepoznati simptome ovog problema, koji ponekad ne budu izraženi. Tada se javljaju pad kapka, glavobolja ili pojava duplih slika. Ukoliko je aneurizma lokalizovana u zadnjoj cirkulaciji, može se javiti poremećaj gutanja ili hoda.

– Najveća komplikacija, ukoliko se ne otkrije na vreme, jeste pucanje aneurizme, kada se javlja žestoka glavobolja koju pacijenti obično opisuju na skali od jedan do 10 sa 10 i to je glavobolja koju, kako kažu pacijenti, nikada pre nisu osetili. Ona obično ide uz poremećaj stanja svesti i do kome. U tim slučajevima lako se dijagnostikuje aneurizma jer se uradi pregled glave skenerom i uoče se krvarenja u takozvanom moždanom prenhimu ili u subarahnoidalnom prostoru, nakon čega se uradi i snimanje krvnih sudova glave, to jest angiografija i precizno se lokalizuje aneurizma, kao i njena veličina – pojašnjava dr Ćulafić.

Aneurizme se češće javljaju kod žena i to kod pacijenata s policističnim bubrezima i arteriovenskim malformacijama krvnih sudova glave. Faktori rizika su povrede glave, ateroskleroza, konzumacija cigareta, zloupotreba lekova i narkotika, povišen krvni pritisak i porodična predispozicija za postojanje aneurizmi, s obzirom na to da se one nasledno javljaju kod sedam do 20 odsto populacije.

– Najčešći simptomi su, ukoliko dođe do pucanja aneurizme, jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, ukočen vrat, duple slike, pad kapka, gubitak svesti, osetljivost na svetlo. U nekim slučajevima iz aneurizme može curiti manja količina krvi, koja takođe može dovesti do iznenadne, jake glavobolje. Ukoliko je aneurizma nerupturirana, odnosno „hladna” i malog prečnika, mogu izostati simptomi, a ukoliko je nerupturirana aneurizma velikog prečnika, ona može da pritiska okolno moždano tkivo i nerve, uzrokujući druge simptome. Reč je o bolu u dubini oka, proširenim zenicama, poremećaju vida, pojavi duplih slika, paralize jedne strane lica – ističe naš sagovornik.

Sve interventne neuroradiološke procedure mogu da se primene za embolizaciju, odnosno „zatvaranje” aneurizme, bez obzira na njenu veličinu. Ona može da iznosi od dva milimetara do čak šest centimetara.

– Naš stav je da bi aneurizmu trebalo rešavati dok još nije pukla, to jest ako se otkrije dok je još „hladna” jer se samo tada mogu sprečiti potencijalno fatalne komplikacije. Postoji nekoliko načina za rešavanje aneurizmi endovaskularnim putem. Pacijentu može da se stavi gusti stent u predelu vrata same aneurizme, što je nova tehnologija. Može da se plasira stent unutar aneurizme ili da se koristi kombinacija stentova sa spiralama i da se na taj način zatvori aneurizma. Bez obzira na to koja tehnika se primenjuje bitno je da se aneurizma isključi iz cirkulacije, pa čak i ako je rupturirala, da se spreči dalje krvarenje ili ako je slučajno otkrivena, da ne dođe do njenog pucanja – pojašnjava dr Ćulafić.

Značaj otkrivanja ovih aneurizmi ogleda se u ozbiljnim komplikacijama i smrtnosti. Da bi se to izbeglo, jako je bitno na vreme otkriti aneurizmu jer je mnogo lakše rešiti tada problem nego čekati da dođe do njenog pucanja. Sve intervencije se rade dok je pacijent u budnom stanju, tako da je i oporavak nakon intervencije vrlo kratak i oni se vrlo brzo vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima. Kada se aneurizma „zatvori”, nekada može da ostane deo koji se uredi na kontrolnom pregledu.

– Budući da aneurizme mogu da budu nasledne, naš stav i preporuka je da svi članovi familije urade snimanje krvnih sudova mozga i tako preveniraju potencijalno fatalan ishod njenog pucanja. To je danas dostupno svima, ne samo pacijentima sa porodičnim opterećenjem aneurizmama. Metoda nije invazivna. Može se uraditi snimanje krvnih sudova glave i na skeneru (CT) i na magnetnoj rezonanci (MRI). Osim toga, i dalje je zlatni standard, ukoliko postoji sumnja na aneurizmu, da se uradi takozvana digitalna suptrakciona angiografija (DSA), koja je ujedno i uvod u endovaskularni tretman aneurizmi – zaključio je dr Ćulafić.