Pogled sa visine

U Africi, u savanama južno od pustinje Sahare živi žirafa – najveći preživar i najviši sisar na svetu. Mužjaci mogu biti visoki do 5,5 metara, a teški od jedne do dve tone. Ženke su pola metra niže i mogu dostići težinu od 700 do 1.200 kilograma. I mužjaci i ženke na glavi imaju male rogove prekrivene kožom. Najizrazitija karakteristika ovih životinja jeste izuzetno dug vrat, čija dužina ponekada prelazi i dva metra.

Dlaka ovih životinja je kratka, braon boje, ispresecane svetlijim delovima, tako da izgleda kao da je prepuna mrlja i zakrpa. Ne postoji nijedna žirafa sa istim šarama – one se razlikuju kao otisci prstiju.

Žirafe se hrane lišćem, a zahvaljujući svojoj visini i jeziku dugom čak 45 centimetara nalaze se u povlašćenom položaju, pošto mogu da dohvate hranu koja je dva metra iznad domašaja svih drugih biljojeda (osim slonova). Da bi zadovoljile svoje dnevne potrebe, žirafe pojedu i do 140 kilograma lišća. Svakog dana provedu po dvanaest sati jedući, a noću preživaju. Vodu piju na dva do tri dana. U vreme suše sakupljaju se u blizini pojila, a koriste i vodu iz sočnog lišća zimzelenih biljaka.

Ove životinje žive u manjim krdima, bez vođe. Retko se zbijaju jedne uz druge – samo kada su u opasnosti ili kada jedu sa istog drveta. U krdima žive pripadnici istog pola – mužjaci i ženke sastaju se samo u vreme parenja, a tokom godine su razdvojeni.

Sezona parenja nastupa u vreme kiša. Ženke dostižu polnu zrelost u četvrtoj godini, dok mužjaci za njihovu naklonost počinju da se nadmeću tek kao sedmogodišnjaci. U vreme parenja borbe između mužjaka obično nema, pošto se poštuje hijerarhija – oni svoju poziciju u krdu stiču u borbama koje se odvijaju tokom cele godine.

Posle 14 meseci ženka donosi na svet slabašno mladunče. Ono odmah staje na noge, ali prve dve nedelje života provodi uglavnom ležeći. Majka ga doji godinu dana, a mladunče ostaje uz nju do dve godine. Ženke za odbranu mladih nikada ne koriste rogove. Lav koji se usudi da ih napadne rizikuje da postane žrtva udaraca njihovih dugih i jakih nogu.

Uprkos majčinoj zaštiti, više od polovine mladunaca strada kao plen lavova i hijena. Žirafe koje prežive detinjstvo verovatno će doživeti i starost, pošto zbog svoje veličine nemaju prirodnih neprijatelja.