Rast cena čelika i bakra dobar za srpski izvoz

Smederevska železara najavila je da će 16. avgusta pokrenuti drugu peć, koja je godinu dana bila u režimu „tihog hoda” zbog smanjene tražnje uzrokovane pandemijom i kvotom na izvoz čelika iz Srbije u države Evropske unije. Prema kratkoročnoj prognozi Svetske asocijacije čelika, potražnja za ovom vrstom gvožđa trebalo bi da poraste u tekućoj godini za 5,8 procenata i da dostigne 1.874 miliona tona, nakon pada za 0,2 odsto u 2020. godini. Uz rast tražnje, raste i cena. Slično je i sa bakrom.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da je od početka godine cena industrijskih metala na svetskom tržištu u znatom porastu, oko 20 odsto. To je posledica ekonomskog oporavka privrede nakon recesije u 2020. izazvane pandemijom virusa korona. Bakar i čelik predstavljaju bazne sirovine koje se koriste u industriji, koja je 2021. pokretač privrednog oporavka.

U prvih pet meseci ove godine izvoz bakra iz Srbije u svet u odnosu na isti period 2020. povećan je za oko četiri odsto, dok je vrednosno u evrima povećan za 46 procenata (kao posledica rasta cene bakra na međunarodnom tržištu). Sa druge strane, u istom posmatranom periodu izvoz čelika je manji za oko sedam odsto količinski, ali je vrednosno povećan za oko 26 procenata (takođe usled rasta cene sirovine).

– Izvoz čelika i bakra u EU je količinski smanjen za 19 i 1,3 odsto, dok je usled veće cene vrednosno povećan za 16 i 35 procenata. Ipak, činjenica je da izvoz industrijskih metala u EU relativno opada, imajući u vidu da se smanjuje udeo EU u ukupnom svetskom izvozu ovih industrijskih metala iz Srbije. Tako na primer, vrednosno učešće EU je opalo sa 81 na 74 odsto u ukupnom izvozu čelika, odnosno sa 44 na 40 procenata u pogledu bakra. Ovo može biti u vezi sa carinskom politikom EU, ali treba imati u vidu i rast tražnje na tržištima van EU – navodi Stanić.

Prema njegovim rečima kada je reč o proizvodnji u Srbiji, primetno je da ona u prvih pet meseci ove godine raste, uz relativno dobru realizaciju na inostranom tržištu. Takođe, nove investicije u proizvodne pogone ohrabruju u pogledu srednjoročne perspektive ove privredne delatnosti.

Ipak, kako naglašava, treba imati u vidu da će produženje EU kvota na uvoz čelika iz Srbije umanjiti izvozni potencijal naše zemlje u tekućoj godini, dok nove regulative koje se odnose na kontrolu emisije ugljen-dioksida (dekarbonizacija) mogu imati uticaja na srednjoročnu i dugoročnu perspektivu izvoza Srbije, posebno kada je reč o industriji.

Kompanija „Srbija Ciđin Kuper”, koja je trenutno naš najveći izvoznik, ostvarila je bolje rezultate od onih na koje se obavezala ugovorom s Vladom Srbije, rekla je nedavno ministarka privrede Anđelka Atanasković.

– Nekada je Bor bio šesti izvoznik bakra u Evropi, a sudeći prema rezultatima koje danas ostvaruje „Ciđin”, sledeće godine će najverovatnije biti drugi izvoznik bakra u Evropi – istakla je ministarka, a navedeno je u saopštenju kompanije.

Generalni direktor „Srbija Ciđin Kupera” Đen Siming rekao je da je u prvoj polovini 2021. proizvedeno 30.100 tona katodnog bakra, što je za 11,83 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

– Količina proizvedenog zlata iznosila je 691,17 kilograma, katodnog bakra 35.400 tona, prihod od prodaje bio je 492 miliona dolara, što je međugodišnji rast od 76,91 odsto – dodao je Đen Siming.

Naglasio je da je „Ciđin” otkako je preuzeo funkciju upravljanja, pa do kraja juna ove godine, kompanija proizvela 189.500 tona katodnog bakra, 3.417 kilograma zlata i 19.235 kilograma srebra.

– Tokom prethodne dve i po godine ostvarili smo prihod od prodaje u iznosu 1,708 milijardi dolara, tako da smo ove godine zauzeli prvo mesto na listi izvoznika u Srbiji – izjavio je on.

Prema njegovim rečima, Ugovorom o strateškom partnerstvu sa Srbijom bilo je precizirano da „Ciđin” u narednih šest godina u zajedničku kompaniju investira 1,26 milijardi dolara, a ukupne investicije u planiranom periodu će premašiti taj iznos i dostići će 1,9 milijardi američkih dolara.