Dva veka školstva u Srbiji

Ove godine obeležavaju se dva veka od osnivanja visokog školstva u Srbiji. Tim povodom JP PTT saobraćaja „Srbija” emitovalo je prigodnu poštansku marku nominale 20 dinara. Pored marke, planirano je i izdavanje zlatnika i monografije „200 godina univerziteta u Beogradu”.

Jednu od ključnih uloga u osnivanju Velike škole imao je Dositej Obradović. Jedini se on, na poziv Karađorđa, vratio iz inostranstva u Srbiju da svojim znanjem i iskustvom pomogne ustanak. Prošle godine, 28. maja, emitovana je prigodna marka povodom povratka Dositeja Obradovića u otadžbinu. On je zajedno sa Ivanom Jugovićem, koji je u to vreme bio verovatno najobrazovaniji Srbin koji je živeo i radio u domovini, napravio prosvetni plan. Prema Vuku Karadžiću zamisao o osnivanju Velike škole pripada upravo Ivanu Jugoviću.

Dan uoči svečanog otvaranja Velike škole, 30. avgusta 1808. godine, Karađorđe je rekao da Srbija ima dovoljno vojnika, ali ima malo obrazovanih ljudi i da to mora da se promeni. Škola je počela sa radom 1. septembra 1808. godine. U prvu generaciju učenika upisali su se Vuk Stefanović Karadžić, istoričar Lazar Arsenijević, najstariji Karađorđev sin Aleksa i drugi. Uslov za upis u školu bio je da učenici već znaju da čitaju, pišu i računaju. U školi se sticalo obrazovanje za razne profile koji su bili, pre svega, neophodni tadašnjoj državi. Primer za to je odeljenje za pravo, gde su studirali budući pravnici, neophodni državnoj administraciji.

Zgrada u kojoj su držana predavanja bila je mala da primi sve učenike, pa se već sledeće godine promenila. U novoj zgradi održavana je nastava sve do kraja Prvog srpskog ustanka 1813. godine, kada je i škola prestala sa radom. Ova zgrada sačuvana je do danas i u njoj se nalazi Muzej Vuka i Dositeja. Škola je trajala tri godine, a nastava je bila razredna, što znači da je sve predmete jednom razredu predavao isti profesor. Udžbenika nije bilo, pa su đaci zapisivali predavanja, dok su profesori, koji su uglavnom bili obrazovani Srbi iz Vojvodine, koristili strane knjige.

Zbog ponovnog pada u tursko ropstvo iz ove škole nije neposredno nastala nijedna prosvetna institucija. Prva viša škola u Srbiji (Licej) osnovana je u Kragujevcu 1. jula 1838. godine. Povodom 150. godišnjice osnivanja Liceja, tadašnja Zajednica jugoslovenskih PTT-a emitovala je prigodnu marku nominale 106 dinara. Licej je preseljen u Beograd 1841. godine, a 1863. godine prerasta u Veliku školu koju su činila tri fakulteta: Filozofski, Pravni i Tehnički. Godine 1905. donet je u Srbiji prvi zakon iz oblasti visokog obrazovanja pri čemu Velika škola prerasta u Beogradski univerzitet.

Motiv na marki je prvobitan izgled zgrade Velike škole u Beogradu, danas Muzej Vuka i Dositeja, rad slikara B. P. Backića iz 1910. godine, a u pozadini portret Dositeja Obradovića. Motiv na koverti je takođe današnji izgled Muzeja Vuka i Dositeja, bivše Velike škole.

Umetnička obrada marke rad je Jakše Vlahovića, diplomiranog grafičkog dizajnera iz Beograda, dok je stručnu saradnju pružila Ljiljana Čubrić, upravnica Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu.

Marke su štampane u novosadskoj štampariji „Forum” tehnikom višebojnog ofseta i u šalterskim tabacima od po 25 komada maraka i u tiražu od 528.000 komada maraka. Na dan izlaska marke emitovan je i prigodan koverat prvog dana sa prigodnim žigom pošte 11101 Beograd.

B. S.