Ko je veći Milo od Mila

Dešavanja u proteklih deset meseci u Crnoj Gori su složenija u odnosu na prethodnih nekoliko decenija.

Nekad su nas ovde na Balkanu etiketirali da smo bure baruta, da smo konstantno nekakva konfliktna zona pogotovo sa pojedinih zapadnih adresa. Začinjavajući i potpirujući ionako zamršen folklor, svesno koristeći tu činjenicu da nas je lako animirati i podići nam temperaturu. Odnosila se ta aktivnost na gotovo sve teritorije i narode Balkana, međutim nekako tamo gde je srpski korpus prisutan, tu su uvek vatre podgrevane najčešće spolja i sa ne naročitim opravdanjem.

Tako je Crnoj  Gori ovih godina, a posebno poslednjih dana. Bojim se da nismo ni blizu razjašnjenju pozicije Crne Gore prema Srbiji i srpskom narodu i da kao da se svesno ide na potpirivanje i usmeravanje na konflikt između dve tradicionalno i na svaki drugi način bratske zemlje.

Ako bismo pokušali da racionalno posmatramo stvari i koristimo isključivo logiku u posmatranju političke situacije i državne politike Crne Gore, ne bismo daleko odmakli od samog početka a to je nažalost fraza da je to protektorat stranih centara moći. Jer kako bi mogli zdravorazumski da tumačimo priznavanje Kosova i Metohije kao nezavisne države od strane vlade u Podgorici, ako se zna da je Metohija pupčanom vrpcom povezana vekovima sa Crnom Gorom. Ali čini se ne i gospodin Milo Đukanović.

Korak po korak od samostalnosti, činili su iz godine u godinu ustupke strancima, donosili odluke koje su po pravilu na štetu Republike Srbije, iste one sa kojom dele sve – od istorije, jezika, kulture, pisma, mentaliteta, karaktera, krvne i duhovne povezanosti.

Na izborima 30. avgusta prošle godine, u delirijumu sva Crna Gora na nogama je dočekala novu vladu, koja je uspela da za manje od godinu dana bude „veći Milo od Mila”!? Da smo zamišljali i tražili ko bi nasledio Đukanovićevu antisrpsku politiku Vlade Crne Gore, ne bi ni u tim redovima pronašli osobu kakvu je „neko” pronašao u prosrpskim redovima, a radi se o aktuelnom premijeru Zdravku Krivokapiću.

U vremenu koje odmiče i onome šta ostavlja iza sebe, Zdravko Krivokapić ima najveću odgovornost za izrazito štetne i antisrpske odluke koje se usvajaju u crnogorskom parlamentu, jer je on inicirao smenu ministra Leposavića zbog svog pravičnog stava o Srebrenici.

Rame uz rame sa odlukom o priznavanju tzv. Kosova za Srbiju  je odluka o usvajanju rezolucije i „genocidu” u Srebrenici još gora. Ako su bolele srpski narod pređašnje štetne aktivnosti Vlade Crne Gore, makar znamo da je te odluke donosio Đukanović, sada nas ove rane bole trostruko više, iz prostog razloga jer Vladu Crne Gore vodi Srbin ili makar se tako osećao do prošle godine. Mogao bi u nizu čitav dan da iznosim štetnost delovanja Krivokapićeve vlade, međutim, jedina moguća svrsishodnost bi bila da se proveri u narodu ta legitimnost pogubnih poteza na vanrednim parlamentarnim izborima. Primećujem da vrlo vešto i perfidno prolongiraju popis koji bi morao da se održi u tekućoj godini, koji bi jasno pokazao da su Srbi većina u Crnoj Gori, ili bar oni koji govore srpskim jezikom što je, uostalom, i poslednji Đukanovićev popis pokazao.

Bilo bi nefer, ne spomenuti i Aleksu Bečića, predsednika skupštine koji iz drugog plana u javnosti inicira i podržava sve štetne odluke po srpski korpus, a to je takođe čovek koji se u kampanji predstavljao  kao borac za interese srpskog naroda.

To je čovek mlađe generacije i u perspektivi može biti značajniji faktor u pogledu zlonamernog delovanja i zadavanja glavobolja srpskom narodu u celini. A baš takve, pojedini zapadni centri moći cene na Balkanu. Ako si rad da radiš protiv države Srbije imaš sve predispozicije da postaneš nekakav „lider” u bilo kojoj od susednih zemalja pa i u samoj Srbiji. Aleksa Bečić je ništa manje štete naneo od premijera Krivokapića srpskom narodu, jer je njegovim glasovima izglasana skandalozna rezolucija o Srebrenici.

Treći činilac u triju novonastalih okolnosti u kojima se Srbija i njen predsednik predstavljaju  kao nekakva aždaja koja bi proždrla svog manjeg komšiju, kako to naročito podgorički tabloid „Vijesti” permanentno predstavlja, jeste Dritan Abazović. Abazović je pripadnik albanskog korpusa, takođe je u redu mladih nadolazećih snaga na političkoj sceni Crne Gore koji se već etablirao kao neko ko će sprovoditi antisrpske odluke. Imajući to u vidu, on i njegovo delovanje su manje iznenađenje od svojih saboraca, od koji smo očekivali možda skoro sve, samo ne ovako beskrupulozne antisrpske odluke.

Srpskom narodu ostaje zajedno sa svojim predstavnicima u parlamentu i van njega da se pregrupišu i ne dozvole da im se ovakva greška ponovi, jer svaka naredna bi bila fatalna. Do tada ćemo živeti u nadi da će politika zvanične Crne Gore prestati da bude antisrpska.

*Politički aktivista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista