U čemu je značaj operacije „Halijard"

Povod za moje obraćanje je tekst Radoša Bajića „O ponosu Halijarda”, nedavno objavljen u listu „Politika”. Imajući u vidu podatke o broju (više hiljada) savezničkih pilota koje su spasli partizani tokom NOR-a na prostorima Jugoslavije, do kojih je u svojim istraživanjima došao Antun Miletić, moglo bi se postaviti pitanje u čemu je toliki značaj operacije „Halijard” i medijske pompe koja prati njegovu produkciju.

Ne ulazeći u datum koji obeležava ovaj čin, svakako human sa gledišta pravila ratovanja, autoru teksta ukazujemo na sledeće činjenice:

Ne posedujemo saznanje o tome da su čelnici imperijalizma ikada nekom narodu omogućili da bude „gurnut u čeljusti komunizma”, ali je svetska istorija prepuna suprotnih primera.

U rečniku našeg jezika, kao i u rečnicima drugih zemalja, reč izdajnik se veoma jednostavno definiše. Onaj ko je odbio naredbu njegovog kralja, onaj ko je potpisao naredbu 3 Z, onaj čija pisma Anti Paveliću i Alojziju Stepincu počinju sa „Vaša preuzvišenosti”, onaj ko je do svog hapšenja održavao aktivnu vezu s Gestapoom, onaj čije hiljade četnika, pardon, vojnika JVuO, počivaju na poljima Blajburga skupa sa svojim saborcima u kami ustašama, ne može se nazvati drugačije nego izdajnikom.

O antifašizmu četnika, pardon, pripadnika JVuO, nadamo se, govoriće, pre svega, imenom i prezimenom seni žrtava jagnjećih brigada i korpusa od 1941. do 1953, o čemu se, a na to posebno skrećemo pažnju vrhunskom glumcu, scenaristi i reditelju, prethodnih sedamdesetak godina veoma snažno ćuti, a Njegoš davno proslovi: „Ne bojim se od vražijeg skota, neka ga je ka na gori lista, no se bojim od zla domaćega...”

I na kraju, tzv. rehabilitacija je obrazložena zbog „povrede postupka”, a da niko nije osporio prosutu krv Srba koje zaklaše Srbi.

Goran Kadenić,
Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji